Kad ljudi veruju u Boga, vole Ga i udovoljavaju Mu, oni svojim srcem dodiruju Duh Božji i na taj način zadobijaju Njegovo zadovoljstvo; oni posredstvom svog srca stupaju u dodir s rečima Božjim i na taj način bivaju dirnuti Njegovim Duhom. Ako želiš da živiš normalnim duhovnim životom i da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, najpre moraš da svoje srce podariš Njemu. Tek nakon što svoje srce utišaš pred Njim i nakon što celo svoje srce izliješ u Njega, moći ćeš postepeno da razviješ normalan duhovni život. Ako ljudi, verujući u Boga, ne predaju svoje srce Njemu, ako njihova srca nisu s Njim i ako se oni prema Njegovom bremenu ne odnose kao da je njihovo, onda je sve što oni rade ništa drugo do varanje Boga, tipično za religiozne ljude, i oni za to neće primiti pohvalu od Boga. Od takvih osoba Bog ne može ništa da zadobije i one samo mogu da služe kao kontrast Njegovom delu. Ovi su ljudi poput ukrasa u kući Božjoj – oni su tu samo da bi popunili mesta i oni su smeće, a Bog nema nikakve koristi od njih. Ne samo što nema šanse da Sveti Duh deluje u njima, već ni njihovo usavršavanje nema nikakvu vrednost. Osobe ove vrste su pravi hodajući leševi. Sveti Duh ne može da upotrebi nijedan njihov deo – u njima je Sotona potpuno prevladao i do srži ih iskvario. Ove će ljude Bog eliminisati. Kada Sveti Duh danas koristi ljude, On ne samo da njihove poželjne delove angažuje radi obavljanja posla – On ujedno usavršava i menja one njihove delove koji su nepoželjni. Ako si u stanju da svoje srce izliješ u Boga i da ga utišaš pred Njim, imaćeš priliku i postaćeš podoban da te Sveti Duh upotrebi i da primiš Njegovo prosvećenje i prosvetljenje. Čak i više od toga, imaćeš priliku da Sveti Duh izleči tvoje nedostatke. Kad svoje srce podariš Bogu, dobra strana toga je što ćeš moći da postigneš dublji ulazak i da stekneš bolji uvid. Loša strana je to što ćeš saznati više o svojim manama i nedostacima, i više ćeš čeznuti i više tražiti da udovoljiš namerama Božjim. Osim toga, nećeš biti negativan, moći ćeš da postigneš aktivan ulazak. Ovo pokazuje da si ti jedna ispravna osoba. Pod pretpostavkom da je tvoje srce u stanju da ostane tiho pred Bogom, onda će od tvoje sposobnosti da postigneš aktivan ulazak presudno zavisiti da li ćeš primiti pohvalu od Svetog Duha i da li ćeš biti Bogu po volji ili ne. Kad Sveti Duh prosvećuje i koristi ljude, On ih nikad ne čini negativnim, On ih uvek podstiče da aktivno napreduju. I dok On to čini, ljudi i dalje imaju svoje slabosti, ali ne žive u skladu s njima. Oni ne odlažu svoj životni napredak i oni i dalje traže da udovolje Božjim namerama. Ovo je standard. Ako možeš ovo da postigneš, to je dokaz da si pridobio prisustvo Svetog Duha. Ako je neka osoba stalno negativna i ako, čak i pošto je primila prosvećenje i spoznala sebe, i dalje ostaje negativna i pasivna, i nije u stanju da se uspravi i da radi sa Bogom, onda je ona samo primila blagodat Božju, a Duh Sveti nije sa njom. Njena negativnost znači da njeno srce nije okrenuto Bogu i da njen duh nije dirnut Duhom Božjim. Ovo treba svi da shvate.

Iz iskustva se može videti da je stišavanje srca pred Bogom od presudne važnosti. Ono se odnosi na pitanja duhovnog života i životnog napretka ljudi. Tvoje traganje za istinom i promena tvoje naravi urodiće plodom samo ako je tvoje srce tiho pred Bogom. To je zato što si pred Njega došao noseći breme, zato što stalno osećaš da ti toliko toga nedostaje, da postoje mnoge istine koje treba da spoznaš, da postoji veliki deo stvarnosti koji treba da doživiš, i da treba da pokažeš razumevanje prema Božjim namerama. Ove stvari su ti uvek na umu, osećaš kao da te pritiskaju silom zbog koje ostaješ bez daha, i nesrećan si zbog toga (mada nisi u negativnom stanju). Samo takva osoba ispunjava uslove da prihvati prosvećenje Božjih reči i da bude dirnuta Duhom Božjim. Upravo zbog svog bremena, zbog toga što su nesrećni i, može se reći, zbog cene koju su platili i stradanja koje su pretrpeli pred Bogom, oni primaju Njegovo prosvećenje i prosvetljenje. Jer Bog nikome ne daje poseban tretman. On je uvek pravičan u ophođenju prema ljudima, ali im i ne daje proizvoljno ili bezuslovno. Ovo je jedna strana Njegove pravedne naravi. U stvarnom životu, većina ljudi još nije dostigla ovaj nivo. U najmanju ruku, njihovo srce tek treba da se u potpunosti okrene Bogu, te stoga još uvek nije došlo do velike promene u njihovoj život-naravi. To je zato što oni samo žive u Božjoj blagodati i tek treba da zadobiju delo Svetog Duha. Da bi Bog mogao da ih upotrebi, ljudi moraju da zadovolje sledeće kriterijume: njihovo srce mora biti okrenuto Bogu, oni moraju nositi breme Njegovih reči, njihovo srce mora biti ispunjeno žudnjom i oni moraju biti rešeni da traže istinu. Samo takvi ljudi mogu da zadobiju delo Svetog Duha, a često i da od Njega dobiju prosvećenje i prosvetljenje. Ljudi koje Bog upotrebljava spolja izgledaju kao da im manjka razuma i normalnih odnosa sa drugima, ali zato govore pažljivo, pristojno i uvek su u stanju da svoje srce utišaju pred Bogom. Upravo jedna ovakva osoba zavređuje da je Duh Sveti upotrebi. Čini se da ovi ljudi „bez razuma“, o kojima Bog govori, nemaju normalne odnose s drugima, i da im nije stalo do ljubavi i postupaka usmerenih ka spoljašnjem svetu, ali kada komuniciraju o duhovnim stvarima, u stanju su da otvore svoje srce i da drugima nesebično pruže prosvećenje i prosvetljenje stečeno stvarnim iskustvom pred Bogom. Tako oni izražavaju svoju ljubav prema Bogu i tako udovoljavaju Njegovim namerama. Kada ih drugi klevetaju i ismevaju, oni izbegavaju da padnu pod uticaj ljudi, događaja ili stvari iz spoljašnjeg sveta i ostaju tihi pred Bogom. Čini se kao da oni imaju svoje jedinstvene uvide. Bez obzira na to šta drugi rade, njihovo srce nikad ne napušta Boga. Dok drugi ljudi pričaju i smeju se, njihovo srce ostaje pred Bogom, oni promišljaju o Njegovoj reči, ili se tiho u srcu mole Bogu, tražeći Njegove želje. Ovi ljudi ne pridaju važnost očuvanju normalnih međuljudskih odnosa i čini se kao da nemaju nikakvu filozofiju za ophođenje prema svetu. Oni su naizgled živahni, simpatični i nevini, ali takođe poseduju izvesnu smirenost. Takvo je obličje onih osoba koje Bog upotrebljava. Nešto poput filozofije za ophođenje prema svetu ili „normalnog razuma“ kod ovakvih osoba jednostavno ne funkcioniše. Oni su čitavo svoje srce izlili u reč Božju, i čini se da u svom srcu imaju samo Boga. Ovo je ona vrsta osobe „bez razuma“ o kojoj Bog govori, i upravo takve osobe Bog upotrebljava. Obeležje osobe koju Bog upotrebljava je sledeće: u svako vreme i na svakom mestu, njeno je srce uvek pred Bogom, i ma koliko drugi ljudi bili raskalašni, i ma koliko se odavali požudi i telesnim stvarima, srce ove osobe nikada ne napušta Boga i ona ne sledi gomilu. Samo je ovakva osoba prikladna da je Bog upotrebljava, i samo ovakvu osobu Sveti Duh usavršava. Ako nisi u stanju da ovo postigneš, onda ti ne ispunjavaš uslove da budeš zadobijen od Boga, niti da te Duh Sveti usavrši.

Ako želiš da uspostaviš normalan odnos sa Bogom, tvoje srce mora biti okrenuto Njemu; sa ovakvom osnovom, imaćeš normalne odnose i sa drugim ljudima. Ukoliko nemaš normalan odnos sa Bogom, tada će se, ma šta ti činio zarad očuvanja svojih odnosa s drugim ljudima, ma koliko se ti upinjao i ma koliko energije u to ulagao, sve svesti samo na ljudsku filozofiju za ovozemaljsko ophođenje. Ti ćeš čuvati svoj položaj među ljudima i od njih dobijati pohvale sa stanovišta ljudi i čovekove filozofije, umesto da normalne međuljudske odnose uspostavljaš u skladu sa Božjom reči. Ako se ne usredsređuješ na svoje odnose s ljudima, već umesto toga održavaš normalan odnos sa Bogom, ako si voljan da svoje srce predaš Bogu i da naučiš kako da Mu budeš pokoran, onda će i tvoji međuljudski odnosi prirodno postati normalni. Ovi odnosi tada neće biti izgrađeni na telesnim stvarima, već na temelju Božje ljubavi. Nećeš imati gotovo nikakvih telesnih interakcija s drugim ljudima, ali će zato na duhovnom nivou među vama postojati zajedništvo i uzajamna ljubav, uteha i opskrba. Sve se ovo obavlja na temelju želje da se udovolji Bogu – ovi se odnosi ne održavaju kroz čovekove filozofije za ophođenje prema svetu, već se prirodno stvaraju kad neko nosi breme zarad Boga. Oni od tebe ne zahtevaju nikakav veštački, ljudski napor, već je potrebno samo da postupaš u skladu s načelima Božjih reči. Da li si voljan da vodiš računa o Božjim namerama? Da li si voljan da pred Njim budeš osoba koja je „bez razuma“? Da li si voljan da svoje srce u potpunosti predaš Bogu i zanemariš svoj položaj među ljudima? Od svih ljudi sa kojima komuniciraš, sa kim imaš najbolje odnose? Sa kim si u najgorim odnosima? Da li su tvoji odnosi sa ljudima normalni? Da li se prema svim ljudima jednako ophodiš? Da li se tvoji odnosi sa drugima odvijaju u skladu s tvojom filozofijom za ophođenje prema svetu ili su izgrađeni na temelju Božje ljubavi? Kad ljudi ne predaju svoje srce Bogu, njihov duh postaje trom, otupeo i nesvestan. Takvi ljudi neće nikada razumeti Božje reči, nikada neće imati normalan odnos sa Bogom i nikada neće ostvariti promenu u svojoj naravi. Promena nečije naravi predstavlja proces potpunog predavanja srca Bogu i primanja prosvećenja i prosvetljenja iz Njegovih reči. Božje delo ljudima omogućava da postignu aktivan ulazak i da svoje negativne delove odbace pošto steknu znanje o njima. Nakon što svoje srce predaš Bogu, svaki put kad tvoj duh bude makar i ovlaš dirnut ti ćeš moći to da osetiš i upoznaćeš svaki deo Božjeg prosvećenja i prosvetljenja. Ako u tome istraješ, postepeno ćeš zakoračiti na put usavršavanja od strane Svetog Duha. Što je tvoje srce tiše pred Bogom, to će tvoj duh biti osetljiviji i istančaniji, više će biti u stanju da primeti kako ga Sveti Duh dodiruje, a tvoj odnos sa Bogom postaće normalniji. Normalni međuljudski odnosi uspostavljaju se na temelju okretanja srca Bogu, a ne kroz ljudski napor. Ako je Bog odsutan iz nečijeg srca, onda su odnosi te osobe s drugim ljudima ništa drugo do telesni odnosi. To nisu normalni odnosi, već samo požudna zadovoljstva, koja Bog mrzi i prezire. Ako kažeš da ti je duh dirnut, ali si voljan da budeš u zajedništvu samo sa ljudima koje voliš i poštuješ, a pri tom si pun predrasuda prema ljudima koji ti se ne dopadaju i odbijaš da razgovaraš s njima kad dođu kod tebe da traže, onda je to samo još jedan dokaz da tobom vladaju tvoja osećanja i ti da uopšte nemaš normalan odnos sa Bogom. To pokazuje da ti pokušavaš da nasamariš Boga i prikriješ sopstvenu ružnoću. Ti možda možeš da podeliš nešto od svog znanja, ali ako su ti namere pogrešne, onda je sve što radiš dobro samo prema ljudskim standardima i Bog te neće pohvaliti. Tvoji će postupci biti vođeni tvojim telom, a ne Božjim bremenom. Za Božju upotrebu prikladan si samo ako si u stanju da utišaš svoje srce pred Njim i ako normalno komuniciraš sa svima koji Ga vole. Ako možeš to da učiniš, onda ti, bez obzira na to kako komuniciraš sa drugima, nećeš odigravati filozofiju za ophođenje prema svetu, već ćeš imati na umu Božje breme i živeti pred Njim. Koliko je ovakvih ljudi među vama? Da li su tvoji odnosi sa drugima zaista normalni? Na kakvom su temelju oni izgrađeni? Koliko filozofija za ophođenje prema svetu nosiš u sebi? Da li si ih odbacio? Ako tvoje srce ne može da se u potpunosti okrene Bogu, ti onda i nisi od Boga – potekao si od Sotone, a na kraju ćeš se Sotoni i vratiti, i ti ne zaslužuješ da budeš jedan od pripadnika Božjeg naroda. Ove stvari moraš pažljivo da razmotriš.