I

Bez obzira na to koliko je Bog bio besan na Ninivljane, čim su oni proglasili post i odenuli kostret i seli u pepeo, Njegovo srce je postepeno počelo da omekšava i počeo je menjati svoje mišljenje. Trenutak pre nego što im je objavio da će uništiti njihov grad – trenutak pre njihovog pokajanja i ispovedanja grehova – Bog je i dalje bio besan na njih. Nakon što su obavili niz pokajničkih dela, Božji bes prema stanovnicima Ninive postupno se preobrazio u milost i toleranciju prema njima.

II

Nema ničeg protivrečnog u vezi sa istovremenim otkrivenjem ova dva aspekta Božje naravi u istom događaju. Bog je izrazio i otkrio svaku od ove dve sasvim oprečne suštine pre i posle pokajanja stanovnika Ninive, omogućavajući ljudima da vide stvarnost i neuvredljivost Božje suštine. Evo šta je Bog kroz Svoj stav saopštio ljudima: nije stvar u tome da Bog nije tolerantan prema ljudima niti da ne želi da im pokaže milost; već se radi o tome da se oni retko istinski pokaju Bogu, a retkost je i da se ljudi zaista odvrate od svojih zlih puteva i da napuste nasilje koje im je u rukama.

III

Kad je Bog ljut na čoveka, On se nada da će čovek moći istinski da se pokaje i nada se da će videti čovekovo istinsko pokajanje. U tom slučaju će velikodušno nastaviti da mu daruje Svoju milost i toleranciju. To znači da čovekovo zlo ponašanje izaziva Božji gnev, dok se Božja milost i tolerancija daruju onima koji slušaju Boga i istinski se pokaju pred Njim, onima koji mogu da se odvrate od svojih zlih puteva i da napuste nasilje koje im je u rukama. Božji stav je bio vrlo jasno otkriven u Njegovom ophođenju prema Ninivljanima: Božju milost i toleranciju nije teško zadobiti, a ono što On zahteva jeste čovekovo istinsko pokajanje. Sve dok se ljudi odvraćaju od svojih zlih puteva i odbacuju svoje nasilje, Bog će promeniti Svoje mišljenje i Svoj stav prema njima.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni II”