I

Možda si otvorio ovu knjigu Božjih reči zarad istraživanja, ili sa namerom prihvatanja; kakav god bio tvoj stav, nadam se da ćeš pročitati Božje reči do kraja i da ih nećeš lako ostaviti po strani. Možda nakon čitanja ovih reči tvoj stav će se promeniti, ali to će zavisiti od tvoje motivacije i tvog stepena razumevanja. Postoji, međutim, jedna stvar koju treba da znaš: reč Božja ne može se smatrati rečju čovekovom, a još manje se reč čovekova može smatrati rečju Božjom. Osoba koju Bog koristi nije ovaploćeni Bog, a ovaploćeni Bog nije osoba koju Bog koristi. U ovome postoji suštinska razlika.

II

Možda ove reči, nakon što si ih pročitao, ne priznaješ kao reči Božje, već ih priznaješ samo kao prosvećenje koje je neka osoba stekla. U tom slučaju, previše si neuk. Kako bi reči Božje mogle biti isto što i prosvećenje koje je čovek stekao? Reči ovaploćenog Boga otvaraju novo doba, usmeravaju vascelo čovečanstvo, otkrivaju tajne i pokazuju čoveku smer kojim treba da se kreće u novom dobu. Prosvećenje koje je čovek stekao nije ništa do neka jednostavna praksa ili znanje. Ono ne može sav ljudski rod da vodi u novo doba, niti da razotkriva tajne Boga Samoga. Kad se sve uzme u obzir, Bog je Bog, a čovek je čovek. Bog ima Božju suštinu, a čovek ima suštinu čoveka.

III

Ako reči koje Bog izgovara čovek posmatra kao prosto prosvećenje Svetim Duhom, a reči apostola i proroka smatra rečima koje je lično Bog izgovorio, bila bi to čovekova greška. Bez obzira na sve, nikada ne smeš zameniti crno i belo, niti od visokog praviti nisko, niti duboko opisivati kao plitko; bez obzira na sve, nikad ne smeš namerno da opovrgavaš ono što jasno znaš da je istina. Svako ko veruje da Bog postoji treba probleme da istražuje s ispravnog stanovišta, da prihvati novo Božje delo i Njegove nove reči iz pozicije stvorenog bića; u suprotnom, će ga Bog eliminisati.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Predgovor”