I

Delo poslednjih dana sastoji se u izgovaranju reči. Velike se promene u čoveku mogu postići uz pomoć reči. Promene koje su u ovim ljudima nastale sada, nakon što su prihvatili ove reči, mnogo su veće od promena koje su nastale u ljudima nakon što su prihvatili znamenja i čuda u Doba blagodati. Zato što su se u Doba blagodati demoni iz čoveka izgonili polaganjem ruku i molitvom, ali se u čoveku i dalje zadržala iskvarena narav. Čovek je bio isceljivan od bolesti i gresi su mu praštani, ali, kad je reč o načinu na koji je čovek mogao da odbaci sotonske iskvarene naravi koje je imao u sebi, to delo je tek trebalo obaviti na njemu. Zahvaljujući svojoj veri, čovek je samo spasen i oprošteni su mu gresi, ali čovekova grešna priroda nije bila uklonjena, već se i dalje u njemu zadržala. Gresi su čoveku oprošteni Božjim ovaploćenjem, ali to nije značilo da u čoveku više nije bilo greha.

II

Stoga je, nakon završetka ove etape dela, preostalo da se obavi još i delo suda i grdnje. Cilj ove etape jeste da se čovek očisti uz pomoć reči, čime će mu se ujedno ponuditi put koji treba da sledi. Čoveku su gresi bili oprošteni zahvaljujući žrtvi za greh, jer je delo raspeća već bilo privedeno kraju i Bog je već bio nadvladao Sotonu. Ali se zato iskvarena narav u čoveku i dalje zadržala, čovek i dalje može da greši i da se opire Bogu, a Bog još uvek nije zadobio ljudski rod. Zato Bog u ovoj etapi dela koristi reč da razotkrije čovekovu iskvarenu narav, navodeći ga da postupa u skladu sa ispravnim putem. Delo koje se obavlja u ovoj etapi ima više smisla od prethodnog, a ujedno je i plodonosnije, jer je sada reč ta koja neposredno opskrbljuje život čovekov i omogućava potpuno obnavljanje čovekove naravi; u pitanju je mnogo temeljnija etapa dela. Prema tome, ovaploćenjem u poslednjim danima upotpunjen je značaj ovaploćenja Božjeg i do kraja dovršen Božji plan upravljanja čovekovim spasenjem.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tajna ovaploćenja (4)”