Ljudi koji ne teže napretku uvek žele da drugi budu negativni i lenji kao i oni sami. Oni koji ne primenjuju istinu ljubomorni su na one koji to čine, i uvek pokušavaju da prevare one koji su zbunjeni i nemaju razboritost. Stvari koje ovi ljudi šire mogu te izopačiti, unazaditi te, razviti kod tebe abnormalno stanje i ispuniti te tamom. One čine da se udaljiš od Boga, da neguješ telo i ugađaš sebi. Ljudi koji ne vole istinu i koji su uvek površni prema Bogu nemaju samosvest, a narav takvih ljudi zavodi druge da čine grehe i prkose Bogu. Oni ne primenjuju istinu, niti dozvoljavaju drugima da je primenjuju. Oni neguju greh i ne gade se sami sebe. Oni ne poznaju sebe, i sprečavaju druge da spoznaju sebe; oni takođe sprečavaju druge da požele istinu. Oni koje takvi prevare ne mogu da vide svetlost. Oni padaju u tamu, ne poznaju sebe, istina im nije jasna i sve se više i više udaljavaju od Boga. Oni ne primenjuju istinu i sprečavaju druge da je primenjuju, dovodeći sve te budale pred sebe. Umesto da kažu da veruju u Boga, bilo bi bolje da kažu da veruju u svoje pretke, ili da veruju u idole u svojim srcima. Bilo bi najbolje da ti ljudi koji tvrde da slede Boga otvore oči i dobro pogledaju da bi videli u koga zapravo veruju: da li zaista veruješ u Boga ili u Sotonu? Ako znaš da ne veruješ u Boga, već u svoje idole, onda bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako zapravo ne znaš u koga veruješ, opet bi bilo najbolje da ne tvrdiš da si vernik. Ako tako govoriš onda huliš na Boga! Niko te ne tera da veruješ u Boga. Nemojte govoriti da verujete u Mene; dosta mi je takvih priča, i ne želim više da ih slušam, jer zapravo verujete u idole u svojim srcima i u lokalne siledžije među vama. Svi oni koji odmahuju glavom kada čuju istinu, koji se smejulje kada čuju da se priča o smrti, jesu izrodi Sotone, i oni su ti koji će biti izgnani. Mnogi u crkvi ne rasuđuju razborito. Kada se nešto varljivo desi, oni neočekivano staju na stranu Sotone; čak se i uvrede kada ih nazovu Sotoninim slugama. Mada drugi mogu reći da ti ljudi ne rasuđuju razborito, oni uvek stanu na stranu bez istine, nikada ne stoje na strani istine u kritičnom trenutku, nikada se ne zalažu i ne bore se za istinu. Da li im zaista nedostaje razborito rasuđivanje? Zašto su neočekivano stali na stranu Sotone? Zašto nikada ne kažu ni jednu pravednu i razumnu reč u prilog istini? Da li je ova situacija zaista nastala kao posledica njihove trenutne zbunjenosti? Što su ljudi manje sposobni da razborito rasuđuju, to su manje sposobni da stoje na strani istine. Šta to pokazuje? Zar to ne pokazuje da ljudi bez razboritog rasuđivanja vole zlo? Zar to ne pokazuje da su oni verni izrodi Sotone? Kako je moguće da oni uvek mogu da stanu na stranu Sotone i da govore njegovim jezikom? Svaka njihova reč i delo, pa i izrazi na njihovim licima, dovoljni su da dokažu da oni nisu nikakvi ljubitelji istine; štaviše, to su ljudi koji preziru istinu. To što mogu da stanu na stranu Sotone je dovoljan dokaz da Sotona zaista voli ove sitne đavole koji provode svoj život boreći se na strani Sotone. Nisu li sve ove činjenice sasvim jasne? Ako si zaista osoba koja voli istinu, zašto nemaš obzira prema onima koji primenjuju istinu i zašto odmah slediš one koji ne primenjuju istinu na najmanji njihov znak? Kakav je to problem? Ne zanima me da li možeš razborito da rasuđuješ ili ne. Ne zanima me koliku si cenu platio. Ne zanima me kolike su tvoje sile, i nije me briga da li si lokalni siledžija ili vođa koji nosi zastavu. Ako su tvoje sile velike, to je samo zbog snage koju ti daje Sotona. Ako si veoma ugledan, to je samo zato što je oko tebe previše onih koji ne primenjuju istinu. Ako nisi izbačen, to je zato što sada nije vreme za delo izbacivanja; već je vreme za delo izgona. Trenutno ne žurim da te izbacim. Jednostavno čekam dan kada ću te kazniti nakon što budeš izgnan. Svako ko ne primenjuje istinu biće izgnan!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Upozorenje onima koji ne primenjuju istinu“