Uputio sam vam mnoga upozorenja i darivao vas mnogim istinama s namerom da vas osvojim. Do sada svi vi osećate da ste znatno više obogaćeni nego što ste bili u prošlosti, počeli ste da razumete mnoga načela o tome kakva bi osoba trebalo da bude, te stekli onoliko zdravog razuma koliko bi verni narod trebalo da ima. Sve je to žetva koju ste žnjeli tokom mnogih godina. Ne osporavam Ja vaša postignuća, ali vam isto tako iskreno moram reći da ne poričem ni mnogobrojnu neposlušnost i buntovništvo koje ste pokazivali prema Meni tokom mnogih ovih godina, jer među vama nema niti jednog sveca. Vi ljudi ste, bez izuzetka, oni koje je Sotona iskvario; vi ste Hristovi neprijatelji. Vaši prestupi i neposlušnosti su se do današnjeg dana toliko umnožili da se ne daju izbrojati, tako da se teško može smatrati čudnim to što vam stalno dosađujem. Ja ne želim da sa vama koegzistiram na ovaj način – ali zarad vaše budućnosti, zarad vašeg odredišta, Ja ću vam, ovde i sada, još jedanput zanovetati. Nadam se da ćete Mi se prepustiti, te da ćete, štaviše, biti u stanju da verujete u svaku Moju izjavu i da izvedete zaključke o dubokim značenjima Mojih reči. Nemojte da sumnjate u ono što Ja govorim, a kamoli da uzimate Moje reči kako vam se prohte i po volji ih odbacujete; Ja to smatram nepodnošljivim. Nemojte suditi o Mojim rečima, a pogotovo ih ne uzimajte olako, nemojte govoriti da vas stalno iskušavam niti, što je još gore, da je ono što sam vam rekao netačno. I ovakve stvari smatram nepodnošljivim. Budući da se prema Meni i onome što Ja govorim odnosite tako sumnjičavo, nikada ne uzimajući Moje reči u obzir i ignorišući Me, sa svom ozbiljnošću govorim svakom od vas: ne dovodite u vezu ono što Ja govorim sa filozofijom; ne povezujte Moje reči sa lažima varalica. A još manje bi na Moje reči trebalo da odgovarate sa prezirom. Možda niko u budućnosti neće biti u stanju da vam kaže ovo što vam Ja govorim, da vam se obraća tako dobronamerno, a pogotovo vas neće kroz sve ovo tako strpljivo provoditi. Dane koji dolaze provodićete prisećajući se dobrih vremena, ili, pak, glasno jecajući ili stenjući u bolovima, ili preživljavajući mrkle noći bez tračka istine ili života, ili u beznadežnom čekanju, ili u tako gorkom kajanju da zbog njega potpuno izgubite razum… Praktično niko od vas ne može da izbegne mogućnost da mu se tako nešto desi. Jer niko od vas ne zauzima mesto sa kojeg istinski obožava Boga, već svi uranjate u svet razvrata i zla, mešajući sa svojim verovanjima, sa svojim duhom, dušom i telom, toliko toga što nema nikakve veze sa životom i istinom, već je zapravo u suprotnosti sa njima. Ono čemu se Ja, dakle, nadam jeste da možete biti dovedeni do puta svetlosti. Moja jedina nada jeste da vi možete postati kadri da se brinete za sebe, da brinete o sebi i da ne stavljate toliki akcenat na svoje odredište, dok na svoje ponašanje i prestupe gledate ravnodušno.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Prestupi će čoveka odvesti u pakao“