I

Minimalni standard koji Bog zahteva od čoveka jeste da čovek bude u stanju da otvori svoje srce pred Njim. Ako čovek preda svoje iskreno srce Bogu i ako govori ono što mu je zaista u srcu, tad je Bog voljan da deluje u njemu. Bog ne želi prevrtljivo ljudsko srce, već čisto i iskreno srce. Ako čovek Bogu ne govori iz srca, tada Bog neće pokrenuti čovekovo srce niti delovati u njemu. Zato je tokom molitve najvažnije da se Bogu obraćaš iz srca, da mu pričaš o svojim manama ili pobunjeničkoj naravi, da Mu se u potpunosti otvoriš; samo tad će se Bog zainteresovati za tvoje molitve, dok će u suprotnom sakriti Svoje lice od tebe.

II

Najniži standard za molitvu jeste da tvoje srce mora biti smireno pred Bogom i da se ne sme udaljiti od Boga. Može se dogoditi da tokom ove faze ne stekneš noviji ili viši uvid, ali tada molitvu moraš da koristiš zarad održavanja postojećeg stanja – ne smeš da nazaduješ. To je ono najmanje što moraš da postigneš.

III

Budi poštena osoba; moli se Bogu da te oslobodi lažljivosti koju nosiš u srcu. Stalno se pročišćavaj molitvom i neka te kroz molitvu Božji Duh pokreće. Na taj način će se tvoja narav postepeno promeniti. Istinski duhovni život je život molitve – to je život pokretanja od strane Svetog Duha. Proces u kome te Sveti Duh pokreće je proces u kome ljudska narav biva promenjena. Život onih koje Sveti Duh nije pokrenuo nije duhovni život, to je život ispunjen verskim obredima.

IV

U duhovni život ušli su samo oni koje Sveti Duh često pokreće i koje Sveti Duh prosvećuje i prosvetljuje. Dok se čovek moli, njegova se narav neprekidno menja. Što ga Božji Duh više pokreće, to je pozitivniji i pokorniji. Tako će i njegovo srce postepeno biti pročišćeno, a njegova narav će se postepeno promeniti. Takvo je dejstvo istinske molitve.

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „O primeni molitve”