Da bi živeo normalnim duhovnim životom, svakodnevno moraš biti sposoban da prihvatiš novu svetlost i da stremiš ka istinskom razumevanju Božjih reči. Moraš jasno da razumeš istinu, da pronađeš put primene u svim oblastima, da otkriješ nove probleme čitajući Božje reči svakoga dana, i da shvatiš sopstvene nedostatke, tako da možeš da imaš čežnjivo i znatiželjno srce koje pokreće čitavo biće, i tako da možeš da budeš tih pred Bogom u svakom trenutku, iskreno se plašeći da ne zaostaneš. Osoba sa tako čežnjivim, znatiželjnim srcem, koja je spremna da stalno zavređuje ulazak, na pravom je putu duhovnog života. Oni koji su dirnuti Svetim Duhom, koji žele da napreduju, koji su spremni da teže tome da ih Bog usavrši, koji čeznu za temeljnijim razumevanjem Božjih reči, koji ne teže natprirodnom, već radije plaćaju pravu cenu, koji zaista pokazuju razumevanje prema Božjim namerama, koji zapravo postižu ulazak tako što su njihova iskustva iskrenija i stvarnija, koji ne teže praznim rečima i doktrinama ili da osete natprirodno, koji ne obožavaju nikakvu veliku ličnost – to su oni koji su zakoračili u normalan duhovni život. Sve što čine ima za cilj da postignu dalji rast u životu i da budu svežeg i živahnog duha, i uvek su u stanju da aktivno zavrede ulazak. Nesvesno, oni razumeju istinu i ulaze u stvarnost. Oni koji imaju normalan duhovni život nalaze oslobođenje i slobodu duha svakog dana i oni mogu da primenjuju reči Božje na slobodan način, na Njegovo zadovoljstvo. Za ove ljude, molitva nije formalnost ili procedura; oni su svakoga dana u stanju da drže korak s novom svetlošću. Na primer, ljudi vežbaju da utišaju svoja srca pred Bogom i njihova srca zaista uspevaju da budu tiha pred Njim, i niko ne može da ih uznemiri. Nijedna osoba, događaj ili stvar ne može da omete njihov normalan duhovni život. Takva vežba se radi s namerom da donese rezultate; nije namenjena da uspostavi pravila kojih će se ljudi pridržavati. Ta vežba se ne odnosi na poštovanje pravila, već na pospešivanje rasta u životu ljudi. Ako te navike vidiš samo kao pravila koja treba poštovati, tvoj život se nikada neće promeniti. Možeš da učestvuješ u istoj primeni navika kao i drugi, ali dok su oni ipak u stanju da drže korak sa delom Svetog Duha, ti si eliminisan iz toka Svetog Duha. Zar ne obmanjuješ samoga sebe? Svrha ovih reči je da omoguće ljudima da utišaju svoja srca pred Bogom, da okrenu svoja srca Bogu, tako da Božje delo u njima nema prepreka i da može da bude plodonosno. Samo tada ljudi mogu biti u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O normalnom duhovnom životu”