Najosnovnija znanja o molitvi:

1. Ne govori slepo sve što ti padne na pamet. Na tvom srcu mora postojati breme, odnosno, pri molitvi moraš imati cilj.

2. Molitva mora da sadrži Božje reči; ona mora biti zasnovana na rečima Božjim.

3. Kada se moliš, ne smeš da ponavljaš zastarele probleme. Tvoje molitve treba da se odnose na trenutne reči Božje, a u molitvi Bogu saopštavaj svoje najskrivenije misli.

4. Grupna molitva mora da se okreće oko središta, što je, nužno, sadašnje delo Svetoga Duha.

5. Svi ljudi treba da nauče posredničku molitvu. Ovo je i način pokazivanja obzira prema namerama Božjim.

Molitveni život pojedinca zasniva se na razumevanju značaja molitve i na osnovnom poznavanju molitve. Svakodnevno se često moli za svoje mane, moli se da promeniš svoju život-narav, i moli se na osnovu svog znanja o rečima Božjim. Svaka osoba treba da uspostavi sopstveni molitveni život, treba da se moli radi spoznaje reči Božjih, i treba da se moli da traži spoznavanje Božjeg dela. Razotkrij pred Bogom okolnosti u kojima živiš i budi realan, bez previše buke oko načina na koji se moliš, jer ono što je ključno jeste da stekneš istinsko razumevanje i da stvarno iskusiš Božje reči. Osoba koja teži ulasku u duhovni život mora biti sposobna da se moli na mnogo različitih načina. Tiha molitva, razmišljanje o rečima Božjim, saznavanje dela Božjeg – sve su to primeri svrsishodnog rada duhovne zajednice radi ulaska u normalan duhovni život, koji stalno poboljšava čovekova stanja pred Bogom i podstiče ga da sve više napreduje u životu. Ukratko, sve što radiš, bilo da jedeš i piješ reči Božje, tiho se moliš ili to objavljuješ na sav glas, ima za cilj da ti omogući da jasno uvidiš Božje reči, Njegovo delo i ono što On želi da u tebi postigne. Što je još važnije, sve što radiš usmereno je ka ostvarenju normi koje Bog zahteva, i uzdizanju života do novih visina. Ono najmanje što Bog zahteva od čoveka jeste da čovek bude u stanju da pred Njim otvori svoje srce. Ako čovek istinski preda svoje srce Bogu i ako zaista govori ono što mu je u srcu, tada je Bog voljan da deluje u njemu. Bog ne želi prevrtljivo ljudsko srce, već čisto i iskreno srce. Ako čovek Bogu ne govori iz srca, tada Bog neće pokrenuti čovekovo srce niti delovati u njemu. Zato je tokom molitve najvažnije da se Bogu obraćaš iz srca, da mu pričaš o svojim manama ili pobunjeničkoj naravi, da se pred Njim potpuno razotkriješ; samo tada će se Bog zainteresovati za tvoje molitve, dok će u suprotnom On sakriti Svoje lice od tebe. Osnovni kriterijum za molitvu jeste da tvoje srce mora biti smireno pred Bogom i da se ne sme udaljiti od Boga. Može se dogoditi da tokom ove faze ne stekneš nikakav nov ili viši uvid, ali tada molitvu moraš da koristiš zarad održavanja postojećeg stanja – ne smeš da nazaduješ. To je ono najmanje što moraš da postigneš. Ako ne možeš da postigneš čak ni to, onda to dokazuje da tvoj duhovni život nije na pravom putu. Kao rezultat toga, nećeš biti u stanju da se držiš svoje prvobitne vizije, izgubićeš veru u Boga, a tvoja odlučnost će se posledično raspršiti. Jedan od pokazatelja da li si ušao u duhovni život ili ne, jeste da proveriš da li su tvoje molitve na pravom putu. Nužno je da svi ljudi uđu u tu stvarnost; svi moraju da se svesno obučavaju za molitvu; ne da pasivno čekaju, već da svesno nastoje da ih Sveti Duh pokrene. Tek tada će biti ljudi koji istinski traže Boga.

Kada počneš da se moliš, nemoj sam sebi da postavljaš visoke zahteve i nemoj se nadati da ćeš sve postići jednim potezom. Ne možeš da postavljaš preterane zahteve, očekujući da ćeš čim otvoriš usta biti pokrenut od strane Svetoga Duha, da ćeš dobiti prosvećenje ili prosvetljenje ili da će te Bog obasuti blagodatima. To se neće desiti jer Bog ne čini natprirodne stvari. Bog uslišuje molitve ljudi onda kad On to želi, a ponekad ispituje tvoju veru kako bi video da li si Mu odan. Kada se moliš, moraš da veruješ, da budeš istrajan i odlučan. Većina ljudi već na samom početku obuke klone duhom, jer ih Sveti Duh nije pokrenuo. To tako ne može! Moraš biti istrajan; moraš da se usredsrediš na osećaj kako te Sveti Duh pokreće, i na traženje i istraživanje. Ponekad put tvoje prakse nije ispravan, a ponekad se tvoji lični motivi i predstave ne mogu održati pred Bogom, pa Božji Duh ne uspeva da te pokrene. Drugom prilikom, Bog posmatra jesi li Mu odan ili nisi. Ukratko, tokom obuke treba da platiš veću cenu. Otkriješ li da skrećeš sa puta svoje prakse, možeš da promeniš način na koji se moliš. Sve dok tražiš iskrenim srcem i žudiš za primanjem, Sveti Duh će te sigurno odvesti u ovu stvarnost. Ponekad se moliš iskrenim srcem ali ne osećaš da si naročito pokrenut. U takvim trenucima moraš se osloniti na veru, verujući da Bog pazi na tvoje molitve; nužno je da u svojim molitvama budeš istrajan.

Budi poštena osoba; moli se Bogu da te oslobodi lažljivosti koju nosiš u srcu. Stalno se pročišćavaj molitvom, neka te kroz molitvu Sveti Duh pokreće, pa će se tvoja narav postepeno promeniti. Istinski duhovni život je život molitve – to je život pokretanja od strane Svetog Duha. Proces u kome te Sveti Duh pokreće jeste proces u kome ljudska narav biva promenjena. Život onih koji nisu pokrenuti od strane Svetog Duha nije duhovni život, već samo život ispunjen verskim obredima. U duhovni život su ušli samo oni koje Sveti Duh često pokreće i koje Sveti Duh prosvećuje i prosvetljuje. Dok se čovek moli, njegova narav se neprekidno menja. Što ga Duh Božji više pokreće, on postaje proaktivniji i pokorniji. Tako će i njegovo srce postepeno biti pročišćeno, a njegova narav će se postepeno promeniti. Takvo je dejstvo istinske molitve.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „O primeni molitve”