Proglašenje zapovesti u novom dobu svedočanstvo je činjenice da su svi ljudi u ovom toku, svi oni koji danas čuju Božji glas, ušli u novo doba. Ovo je novi početak za Božje delo, kao i početak poslednjeg segmenta dela Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina. Zapovesti novog doba simbolizuju ulazak Boga i čoveka u carstvo novog neba i nove zemlje, i to da će Bog, baš kao što je Jahve radio među Izraelićanima i Isus među Jevrejima, obaviti više praktičnog rada i još veće i značajnije delo na zemlji. One takođe simbolizuju da će ova grupa ljudi dobijati sve veće i značajnije naloge od Boga, i da će ih On snabdevati, hraniti, izdržavati, starati se o njima i štititi ih na praktičan način, da će im dati još više praktične obuke, i da će ih Božja reč orezati, lomiti i oplemenjivati. Značaj zapovesti novog doba je prilično dubok. One sugerišu da će se Bog zaista pojaviti na zemlji, odakle će osvojiti čitav univerzum, otkrivajući svu Svoju slavu u telu. One takođe sugerišu da će praktični Bog obaviti praktičniji rad na zemlji kako bi usavršio sve Svoje izabrane. Štaviše, Bog će sve na zemlji izvršiti rečima, i objaviće naredbu da će se „ovaploćeni Bog uzdići do najvećih visina i biće poštovan kao veliki, i svi će narodi i sve nacije kleknuti da se poklone Bogu, koji je poštovan kao veliki”. Iako su zapovesti novog doba namenjene čoveku da ih se pridržava, i iako je to čovekova dužnost i obaveza, značenje koje one predstavljaju suviše je duboko da bi se u potpunosti izrazilo u jednoj ili dve reči. Zapovesti novog doba zamenjuju zakone Starog zaveta i uredbe Novog zaveta koje su objavili Jahve i Isus. Ovo je dublja lekcija, a ne tako jednostavna stvar kao što ljudi mogu misliti. Postoji aspekt od praktičnog značaja za zapovesti novog doba: one služe kao spoj između Doba blagodati i Doba carstva. Zapovesti novog doba stavljaju tačku na sva iskustva i uredbe starog doba, kao i na sva iskustva iz doba Isusa i onih pre njega. One dovode čoveka u područje prisustva jednog praktičnijeg Boga, dozvoljavajući mu da počne da se usavršava od Njega lično; one su početak puta savršenstva. Dakle, treba da imate ispravan stav prema zapovestima novog doba, a ne da ih nasumično sledite, niti da ih prezirete. Zapovesti novog doba stavljaju snažan naglasak na određenu tačku: da će čovek obožavati Samog praktičnog Boga današnjice, što podrazumeva praktičnije potčinjavanje suštini Duha. Zapovesti takođe naglašavaju princip po kome će Bog suditi da li je čovek kriv ili pravedan nakon što se On manifestuje kao Sunce pravednosti. Zapovesti je lakše razumeti nego ih sprovesti u delo. Iz ovoga se može videti da, ako Bog želi da usavrši čoveka, onda On to mora da učini Svojim sopstvenim rečima i vođstvom, a čovek ne može postići savršenstvo samo putem sopstvene urođene inteligencije. Da li čovek može da se pridržava zapovesti novog doba ili ne, zavisi od njegovog znanja o praktičnom Bogu. Prema tome, da li možeš da se pridržavaš zapovesti ili ne nije pitanje koje će se rešiti za nekoliko dana. Ovo je veoma duboka lekcija koju treba naučiti.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Pridržavanje zapovesti i primenjivanje istine”