Ako ljudi žele da spoznaju Boga, oni prvo moraju znati da je Bog praktičan Bog i moraju znati Božje reči, Božje praktično pojavljivanje u telu i Božje praktično delo. Tek nakon što saznaš da je sav Božji rad praktičan, bićeš u stanju da zaista sarađuješ sa Bogom i samo kroz ovaj put ćeš moći da postigneš rast u svom životu. Svi oni koji nisu spoznali stvarnost nemaju načina da dožive Božje reči, zarobljeni su u svojim predstavama, žive u svojoj uobrazilji, pa tako nemaju ni znanje o Božjim rečima. Što je veće tvoje znanje o stvarnosti, to si bliži Bogu i prisniji si sa Njim; što više tražiš nejasnoću, apstrakciju i doktrinu, to ćeš se više udaljavati od Boga i tako ćeš više osećati da je doživljavanje Božjih reči naporno i teško i da nisi sposoban za ulazak. Ako želiš da uđeš u stvarnost Božjih reči i da stupiš na pravu stazu svog duhovnog života, moraš prvo da spoznaš stvarnost i da se odvojiš od nejasnih i natprirodnih stvari, što će reći da prvo moraš razumeti kako te Sveti Duh prosvećuje i praktično vodi. Na ovaj način, ako zaista možeš da dokučiš praktično delo Svetog Duha u čoveku, tada ćeš stupiti na pravu stazu gde ćeš biti usavršen od strane Boga.

Danas sve počinje od stvarnosti. Božje delo je najpraktičnije i ljudi ga mogu osetiti; odnosi se na ono što ljudi mogu da iskuse i postignu. U ljudima ima mnogo toga što je nejasno i natprirodno, što ih sprečava da spoznaju sadašnje Božje delo. Tako u njihovim iskustvima uvek ima odstupanja i uvek osećaju da su stvari teške, a sve je to posledica njihovih predstava. Ljudi nisu u stanju da shvate principe delovanja Svetog Duha, ne poznaju stvarnost, pa su uvek negativni na svom putu ka ulasku. Oni gledaju na Božje zahteve iz daljine, nesposobni da ih ostvare; oni samo vide da su Božje reči zaista dobre, ali ne mogu da pronađu put do ulaska. Sveti Duh deluje prema ovom načelu: kroz ljudsku saradnju, kad se oni aktivno mole, traže i približavaju Bogu, mogu se ostvariti rezultati i oni mogu biti prosvećeni i prosvetljeni Duhom Svetim. Ne dešava se da Sveti Duh deluje jednostrano, niti da čovek deluje jednostrano. I jedno i drugo je neophodno, i što više ljudi sarađuju, i što više teže dostizanju standarda Božjih zahteva, to je veće delo Svetog Duha. Samo praktična saradnja ljudi, pridodata delu Svetog Duha, može proizvesti praktična iskustva i suštinsko znanje Božjih reči. Postepeno, kroz iskustvo na ovaj način, na kraju se proizvodi savršena osoba. Bog ne čini natprirodne stvari; u narodnim predstavama, Bog je svemoguć i Bog sve čini – tako da ljudi pasivno čekaju, ne čitaju reči Božje i ne mole se, već samo čekaju dodir Svetog Duha. Oni sa ispravnim razumevanjem, međutim, veruju u ovo: Božja dela mogu da se ostvaruju samo dotle dok sarađujem, a efekat koji Božje delo ima na mene zavisi od toga kako sarađujem. Kada Bog govori, treba da činim sve što mogu da tražim i težim Božjim rečima; to je ono što treba da postignem.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Kako spoznati stvarnost”