Šta znači postojano svedočiti? Neki ljudi kažu da samo slede kao sada i ne brinu se da li su sposobni da zadobiju život; ne teže životu, ali se i ne povlače. Oni samo priznaju da ovu etapu dela obavlja Bog. Zar to nije neuspeh u njihovom svedočenju? Takvi ljudi čak i ne svedoče da su osvojeni. Oni koji su osvojeni slede bez obzira na sve i sposobni su da teže životu. Oni ne samo da veruju u praktičnog Boga, već znaju i da se pokore svim Božjim uređenjima. Takvi su oni koji svedoče. Oni koji ne svedoče nikada nisu težili životu i još uvek ga smušeno slede. Možeš da slediš, ali to ne znači da si osvojen, jer ne razumeš današnje Božje delo. Određeni uslovi moraju biti ispunjeni da bi bio osvojen. Nisu svi koji slede osvojeni, jer u svom srcu ne razumeš zašto moraš da slediš Boga današnjice, niti znaš kako si dospeo do današnjeg vremena, ko te je podržavao do danas. Primena vere u Boga kod nekih ljudi je uvek pomućena i zbunjujuća; stoga, slediti ne znači nužno posedovati svedočanstvo. Šta je zapravo istinito svedočenje? Svedočenje o kojem se ovde govori ima dva dela: jedan deo je svedočenje o tome da si osvojen, a drugi je svedočenje da si usavršen (što će, naravno, biti svedočenje posle većih kušnji i nedaća u budućnosti). Drugim rečima, ako si u stanju da budeš postojan tokom nevolja i kušnji, onda ćeš dati drugi korak svedočenja. Danas je presudan prvi korak svedočenja: biti u stanju da budeš postojan tokom svakog slučaja kušnje kroz grdnju i sud. To je svedočanstvo o osvajanju. To je zato što je sada vreme osvajanja. (Trebalo bi da znaš da je sada vreme Božjeg dela na zemlji; glavno delo ovaploćenog Boga na zemlji je osvajanje ove grupe ljudi na zemlji koji Ga slede kroz sud i grdnju.) Da li si sposoban da svedočiš da si osvojen ne zavisi samo od toga da li si sposoban da slediš do samog kraja, već, što je još važnije, od toga da li si, dok doživljavaš svaki korak Božjeg dela, sposoban da istinski razumeš Božju grdnju i sud, i od toga da li zaista opažaš ovo celokupno delo. Nećeš moći da se provučeš tako što ćeš puko slediti do samog kraja. Moraš biti u stanju da se dobrovoljno predaš tokom svake pojave grdnje i suda, moraš biti u stanju da istinski razumeš svaki korak dela koji doživljavaš i moraš biti u stanju da postigneš spoznaju i pokornost prema Božjoj naravi. Ovo je krajnje svedočanstvo o tome da si osvojen, koje si dužan da daš. Svedočanstvo o tome da si osvojen prvenstveno se odnosi na tvoje znanje o Božjem ovaploćenju. Od presudne je važnosti da je ovaj korak svedočenja usmeren ka Božjem ovaploćenju. Nije važno šta radiš ili govoriš pred ljudima ovoga sveta ili onima koji drže vlast; najvažnije je da li si u stanju da se pokoriš svim rečima iz Božjih usta i svim Njegovim delima. Stoga je ovaj korak svedočenja usmeren ka Sotoni i svim neprijateljima Božjim – demonima i protivnicima koji ne veruju da će se Bog ovaplotiti po drugi put i doći da učini još veće delo, a osim toga, ne veruju u činjenicu Božjeg povratka u telo. Drugim rečima, on je usmeren na sve antihriste – sve neprijatelje koji ne veruju u ovaploćenje Boga.

Razmišljanje o Bogu i žudnja za Bogom ne dokazuju da te je Bog osvojio; ovo zavisi od toga da li veruješ da je On ovaploćena Reč, da li veruješ da se Reč ovaplotila i da li veruješ da je Duh postao Reč i da se Reč pojavila u telu. Ovo je ključno svedočanstvo. Nije važno kako slediš, niti kako daješ sebe; presudno je da li si u stanju da iz ove normalne ljudskosti otkriješ da je Reč postala telo i da se Duh istine ostvario u telu – da su sva istina, put i život stigli u telu, da je Božji Duh zaista stigao na zemlju i da je Duh došao u telu. Iako, površno gledajući, ovo izgleda drugačije od začeća Svetog Duha, u ovom delu možeš jasnije da vidiš da je Duh već ostvaren u telu, i, štaviše, da se Reč ovaplotila i da se Reč pojavila u telu. Ti si u stanju da razumeš pravo značenje reči: „U početku beše Reč, i Reč beše uz Boga, i Reč beše Bog.” Štaviše, moraš da shvatiš da je današnja Reč Bog i vidiš da Reč postaje telo. To je najbolje svedočanstvo koje možeš da daš. To dokazuje da poseduješ istinsko znanje o Bogu koji se ovaplotio – ne samo da si u stanju da Ga upoznaš, već si i svestan da je put kojim danas hodaš put života i put istine. Etapa dela koju je Isus izvršio samo je ispunila suštinu izjave „Reč beše uz Boga”: Istina Božja bila je sa Bogom i Duh Božji bio je sa telom i bio je neodvojiv od tog tela. To jest, ovaploćeno telo Božje bilo je sa Duhom Božjim, što je veći dokaz da je ovaploćeni Isus bio prvo ovaploćenje Božje. Ova etapa dela precizno ispunjava unutrašnje značenje izraza „Reč se ovaploćuje”, daje dublji smisao izrazu „Reč beše uz Boga, a Reč beše Bog”, i omogućava ti da čvrsto veruješ u reči „U početku beše Reč”. To jest, u vreme stvaranja Bog je posedovao reči, Njegove reči bile su s Njim i nerazdvojne od Njega, a u poslednjem dobu On otkriva silu i autoritet Svojih reči još jasnije i omogućava čoveku da vidi svu Njegovu Reč – da čuje sve Njegove reči. Takvo je delo poslednjeg doba. Moraš da razumeš ove stvari potpuno i temeljno. Ne radi se o poznavanju tela, već o tome kako razumeš telo i Reč. To je svedočanstvo koje moraš da daš, ono što svi moraju da znaju. Pošto je ovo delo drugog ovaploćenja – a i poslednji put da se Bog ovaploćuje – ono upotpunjuje značaj ovaploćenja, temeljno sprovodi i ispoljava celokupno Božje delo u telu i privodi kraju eru Božjeg bivstvovanja u telu. Stoga, ti moraš da poznaješ značenje ovaploćenja. Nije važno koliko trčiš unaokolo, ili koliko dobro obavljaš druge spoljašnje stvari; važno je da li si u stanju da se u potpunosti prepustiš pred ovaploćenim Bogom i posvetiš svoje celo biće Bogu i pokažeš pokornost prema svim rečima koje poteknu sa Njegovih usana. To je ono što treba da radiš i čega treba da se pridržavaš.

Poslednji korak svedočenja je svedočanstvo o tome jesi li ili nisi u stanju da budeš usavršen – što znači, pošto si razumeo sve reči koje su potekle od ovaploćenog Boga, ti dolaziš u posed znanja o Bogu i postaješ siguran u Njega, ti proživljavaš sve reči proizašle iz Božjih usta i ispunjavaš uslove koje Bog traži od tebe – na Petrov način i s Jovovom verom – tako da možeš da budeš pokoran do smrti, da Mu se potpuno predaš i na kraju dostigneš lik osobe koja je u skladu sa standardima, što znači lik nekoga ko je osvojen i usavršen nakon što je iskusio Božji sud i grdnju. Ovo je krajnje svedočanstvo – to je svedočanstvo koje treba da nosi onaj koji je konačno usavršen. To su dva koraka svedočenja koja treba da date, a oni su međusobno povezani i svaki je neophodan. Ali postoji jedna stvar koju moraš da znaš: svedočanstvo koje tražim od tebe danas nije usmereno na ljude ovog sveta, niti na bilo kog pojedinca, već na ono što tražim od tebe. Ono se meri po tome da li si u stanju da Mi udovoljiš i da li si u stanju da u potpunosti ispuniš Moja zahtevana merila za svakog od vas. To je ono što treba da razumete.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Primena (4)”