Kako neko počne da shvata pojedinosti duha? Kako Sveti Duh deluje u čoveku? Kako Sotona deluje u čoveku? Kako zli duhovi deluju u čoveku? Kako se to ispoljava? Kada ti se nešto dogodi, da li to dolazi od Svetog Duha i da li treba tome da se povinuješ ili da ga odbaciš? U stvarnoj ljudskoj primeni, mnogo toga proizlazi iz ljudske volje, za koju ljudi bez izuzetka veruju da potiče od Svetog Duha. Neke stvari potiču od zlih duhova, ali ljudi ipak veruju da su došle od Svetog Duha, a ponekad Sveti Duh iznutra usmerava ljude, a oni se i pored toga plaše da to usmeravanje dolazi od Sotone, pa se ne usuđuju da poslušaju, a zapravo je prosvećenje Svetog Duha to koje ih usmerava. Prema tome, ako se čovek ne vežba u razlučivanju, on nema načina da to praktično doživi; ako nema razlučivanja, nema ni načina da se stekne život. Kako Sveti Duh deluje? Kako zli duhovi deluju? Šta proizlazi iz čovekove volje? A šta se rađa iz usmeravanja i prosvećenja Svetog Duha? Ako dokučiš obrasce po kojima Sveti Duh deluje u čoveku, onda ćeš u svojoj svakodnevici i tokom svojih praktičnih iskustava biti u stanju da uvećavaš svoje znanje i da uviđaš razlike; počećeš da spoznaješ Boga, bićeš u stanju da razumeš i razaznaš Sotonu; nećeš biti zbunjen ni u poslušnosti ni u svom traganju, i bićeš neko čije su misli čiste, neko ko se povinuje delu Svetog Duha.

Delo Svetog Duha predstavlja vid proaktivnog usmeravanja i pozitivnog prosvećenja. Ono ljudima ne dozvoljava da budu pasivni. Donosi im utehu, daje im veru i rešenost, i podržava ih u težnji ka tome da ih Bog usavršava. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su u stanju da u to aktivno zakorače; nisu pasivni, niti na to primorani, već deluju pokrenuti vlastitom inicijativom. Kada Sveti Duh deluje, ljudi su radosni i imaju volje, voljni su da se povinuju i rado se pokore. Iako su bolni i krhki iznutra, rešeni su da sarađuju; rado trpe, u stanju su da se pokore, neukaljani ljudskom voljom, čovekovim načinom razmišljanja i zasigurno neukaljani ljudskim željama i pobudama. Kada ljudi iskuse delo Svetog Duha, posebno su sveti iznutra. Oni u kojima Sveti Duh deluje, žive ljubav prema Bogu i ljubav prema svojoj braći i sestrama; oni nalaze užitak u stvarima u kojima ga Bog nalazi i gnušaju se stvari kojih se Bog gnuša. Ljudi koje je dotaklo delo Svetog Duha imaju normalnu ljudskost, neprestano tragaju za istinom, i ljudskost ih odlikuje. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, njihovo stanje postaje sve bolje, a njihova ljudskost postaje sve normalnija, i mada neki njihovi zajednički postupci mogu biti nepromišljeni, njihova motivacija je ispravna, njihov ulazak je pozitivan; oni ne pokušavaju da izazovu nered i u njima nema pakosti. Delovanje Svetog Duha je normalno i stvarno; Sveti Duh deluje u čoveku vodeći se životnim pravilima normalnog čoveka, te čoveka prosvećuje i usmerava u skladu sa onim za čim normalni ljudi tragaju. Kada Sveti Duh deluje u ljudima, On ih usmerava i prosvećuje u skladu sa potrebama koje normalni ljudi imaju. On ih opskrbljuje prema njihovim potrebama, usmerava ih i prosvećuje na pozitivan način, vodeći se onim što im nedostaje i njihovim manjkavostima. Delo Svetog Duha je tu da ljude u stvarnom životu prosvećuje i vodi; samo ako dožive Božje reči u svakodnevnom životu, u stanju su da vide delo Svetog Duha. Ako su ljudi u svom svakodnevnom životu pozitivni i imaju normalan duhovni život, onda je delo Svetog Duha u njima. U takvom stanju, kada jedu i piju reči Božje, oni imaju vere; kada se mole, nadahnuti su; kada istupaju protiv nečega, nisu pasivni; i kako se stvari odvijaju, u stanju su da u njima prepoznaju lekcije koje Bog od njih zahteva da nauče. Nisu pasivni niti slabi, i iako imaju stvarnih poteškoća, voljni su da se pokore svemu onom što je Bog uredio.

Šta se postiže delovanjem Svetog Duha? Možda si nepromišljen i lišen sposobnosti da razlučuješ, ali dovoljno je samo da Sveti Duh deluje i u tebi će postojati vera, i uvek ćeš osećati da, koliko god da voliš Boga, to nije dovoljno. Bićeš voljan da sarađuješ, bez obzira na to kolike poteškoće se nalaze pred tobom. Dešavaće ti se stvari za koje ti nećeš biti siguran da li dolaze od Boga ili od Sotone, ali bićeš u stanju da čekaš i nećeš biti ni pasivan ni nemaran. Sveti Duh tako normalno deluje. Kada Sveti Duh deluje u tebi, i dalje se susrećeš sa stvarnim poteškoćama: ponekad ćeš biti doveden do suza, a ponekad će biti stvari koje nećeš biti u stanju da prevaziđeš, ali sve je ovo samo faza u uobičajenom delovanju Svetog Duha. Iako nisi prevazišao te poteškoće, i mada si tada bio slab i pun pritužbi, nakon toga si i dalje bio u stanju da voliš Boga sa apsolutnom verom u Njega. Tvoja pasivnost te ne može sprečiti u tome da imaš normalna iskustva i, ma šta drugi ljudi govorili i ma kako te napadali, ti si i dalje u stanju da voliš Boga. Tokom molitve, stalno imaš osećaj da si u prošlosti ostao dužan Bogu i rešen si da Mu udovoljiš i odrekneš se svoje telesnosti kad god se ponovo sretneš sa tim poteškoćama. Ovakva snaga ukazuje na to da se delo Svetog Duha nalazi u tebi. Ovako Sveti Duh obično deluje.

Šta je delo koje dolazi od Sotone? U delu koje dolazi od Sotone, vizije u ljudima su nejasne; ljudi su lišeni normalne ljudskosti, iza njihovih postupaka stoje pogrešni motivi i, premda žele da vole Boga, u sebi stalno nose optužbe, a te optužbe i misli dovode do stalnih smetnji unutar njih, ograničavajući ih da rastu u svojim životima i sprečavajući ih da dođu pred Boga u svom normalnom stanju. Tačnije, čim Sotona započne da deluje u ljudima, njihovo srce ne može biti u miru pred Bogom. Takvi ljudi ne znaju šta će sa sobom – kada vide ljude kako se okupljaju, žele da pobegnu, i nisu u stanju da zatvore oči kada se drugi mole. Delovanje zlih duhova uništava normalan odnos između čoveka i Boga i remeti vizije koje su ljudi prethodno imali ili put kojim su ranije ulazili u život; u svom srcu, oni se nikada ne mogu približiti Bogu, i uvek se događaju stvari koje ih ometaju i oduzimaju im slobodu. Njihova srca ne mogu da pronađu mir, ostaju bez snage da vole Boga, a duh im potone. Tako se ispoljava Sotonino delo. Sotonino delovanje se ispoljava kao: nesposobnost da se brani sopstveni stav i da se svedoči, i kao navođenje da postaneš neko ko je kriv pred Bogom i ko Mu nije veran. Kada se Sotona umeša, gubiš ljubav i odanost prema Bogu, koje nosiš u sebi, lišen si normalnog odnosa sa Bogom, ne tragaš za istinom, niti za sopstvenim napredovanjem; nazaduješ i postaješ pasivan, ugađaš sebi, ne zauzdavaš širenje greha i ne mrziš ga; štaviše, Sotonina umešanost te čini razvratnim; ona dovodi do toga da Božji doticaj iz tebe iščezne i da se na Boga žališ i da Mu se suprotstavljaš, što te navodi da dovedeš Boga u pitanje; čak postoji opasnost da napustiš Boga. Sve to dolazi od Sotone.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Delo Svetog Duha i delo Sotone“