Ne samo da ljudi ispunjeni neznanjem i nadmenošću ne daju sve od sebe, niti vrše svoju dužnost, već pružaju ruke da prime blagodat, kao da su zaslužili ono što traže. A ako ne uspeju da dobiju ono što traže, njihova se vera dodatno smanjuje. Kako se takvi ljudi mogu smatrati razumnim? Vi ste lošeg kova i lišeni ste razuma, potpuno nesposobni da izvršite dužnost koju treba da ispunite tokom dela upravljanja. Vaša vrednost se već strmoglavila. To što niste ni pokušali da Mi se odužite što sam vam pokazao takvu blagodat već je čin ekstremne buntovnosti, dovoljan da vas osudi i pokaže vaš kukavičluk, nesposobnost, sirovost i nedostojnost. Šta vam daje za pravo da držite ruke ispružene? To da niste u stanju da budete ni od najmanje pomoći Mome delu, da niste u stanju da budete odani, i da ne možete da svedočite o Meni su vaša nedela i neuspesi, a ipak Me napadate, govorite neistine o Meni, i žalite se da sam nepravedan. Da li je to ono što čini vašu odanost? Da li je to ono što čini vašu ljubav? Koji drugi posao možete da radite osim ovog? Kako ste doprineli svem delu koje je obavljeno? Koliko ste se potrošili? Već sam pokazao veliku toleranciju time što vas nisam krivio, ali vi Mi se ipak besramno pravdate i kriomice se žalite na Mene. Postoji li u vama i najmanji trag ljudskosti? Iako je dužnost čoveka ukaljana čovekovim umom i njegovim predstavama, ti moraš da izvršiš svoju dužnost i pokažeš svoju odanost. Nečistoće u čovekovom radu su pitanje njegovog kova, međutim, ako čovek ne izvršava svoju dužnost, to pokazuje njegovu buntovnost. Ne postoji uzajamna veza između čovekove dužnosti i toga da li je on blagosloven ili proklet. Dužnost je ono što čovek treba da izvrši; to je njegov od neba dat poziv i on ne treba da zavisi od naknade, uslova ili razloga. Samo tada on obavlja svoju dužnost. Biti blagosloven je kada je neko usavršen i uživa u Božjim blagoslovima nakon što je iskusio sud. Biti proklet je kada se nečija narav ne menja nakon što je iskusio grdnju i sud, to je kada ne doživi da bude usavršen, već biva kažnjen. Ali bez obzira da li su blagoslovena ili prokleta, stvorena bića treba da izvrše svoju dužnost radeći ono što treba da rade, i radeći ono što su u stanju da urade; to je najmanje što osoba, osoba koja traži Boga, treba da uradi. Ti ne treba da vršiš svoju dužnost samo da bi bio blagosloven, i ne treba da odbijaš da delaš iz straha da ne bi bio proklet. Dozvolite Mi da vam kažem jednu stvar: čovekovo izvršavanje njegove dužnosti je ono što on treba da radi, a ako nije u stanju da izvrši svoju dužnost, onda je to njegovo buntovništvo. Kroz proces vršenja svoje dužnosti čovek se postepeno menja i kroz taj proces on pokazuje svoju odanost. Kao takav, što si više u stanju da izvršiš svoju dužnost, to ćeš više istine dobiti, a tvoj izraz će postati stvarniji. Oni koji samo otaljavaju svoju dužnost i ne tragaju za istinom biće naposletku izgnani, zato što takvi ljudi ne obavljaju svoju dužnost primenjujući istinu, niti primenjuju istinu kada obavljaju svoju dužnost. To su oni koji ostaju nepromenjeni i koji će biti prokleti. Ne samo da su njihovi izrazi nečisti, već je i sve što oni izražavaju zlo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Razlika između službe ovaploćenog Boga i čovekove dužnosti“