Od početka Svog delovanja širom vaseljene, Bog je predodredio da Mu mnogi ljudi služe, uključujući predstavnike svih životnih sfera. Njegova svrha se sastoji u tome da ispuni Svoju volju i da Svoje delo na zemlji nesmetano privede kraju; Bog bira ljude koji će Mu služiti shodno tom cilju. Svaki čovek koji služi Bogu mora razumeti Njegovu volju. Zahvaljujući Božjem delovanju, Njegova mudrost, svemoć i načela Njegovog dela na zemlji bivaju očigledniji ljudima. Bog je na zemlju zapravo došao da izvrši Svoje delo i da se pozabavi ljudima kako bi oni jasnije spoznali Njegove postupke. Danas vi iz ove grupe ljudi imate sreće da služite stvarnom Bogu. To je neprocenjiv blagoslov za vas – Bog vas je uistinu uzdigao. Pri izboru osobe koja će Mu služiti, Bog se uvek rukovodi Svojim sopstvenim načelima. Služenje Bogu nipošto nije, kao što ljudi zamišljaju, naprosto stvar zanosa. Danas primećujete da svi koji pred Bogom služe čine to zahvaljujući tome što ih Bog i delo Svetog Duha usmeravaju, i zato što su ljudi koji teže istini. Ovo su minimalni uslovi za sve one koji služe Bogu.

Služiti Bogu nije jednostavan zadatak. Oni čija iskvarena narav ostaje nepromenjena nikada ne mogu služiti Bogu. Ako Božje reči tvojoj naravi ne sude, niti je grde, onda tvoja narav i dalje predstavlja Sotonu, što dokazuje da Bogu služiš da bi pokazao svoje dobre namere, da se tvoje služenje zasniva na tvojoj sotonskoj prirodi. Ti Bogu služiš svojim prirodnim karakterom i prema svojim ličnim željama. Štaviše, uvek smatraš da stvari koje si spreman da činiš Bogu donose užitak, a da su Mu mrske one koje ne želiš da činiš; delaš isključivo u skladu sa sopstvenim željama. Može li se ovo nazvati služenjem Bogu? Naposletku, neće doći ni do kakve promene u tvojoj životnoj dispoziciji; umesto toga, zahvaljujući služenju postaćeš još tvrdoglaviji, a tvoja iskvarena narav će ti se duboko usaditi, i budući takav, u tebi će se formirati pravila o služenju Bogu koja se prvenstveno temelje na tvom sopstvenom karakteru i na iskustvima proisteklim iz tvog služenja shodno svojoj naravi. Takva su iskustva i pouke čoveka. To je čovekova filozofija o životu u svetu. Ovakvi ljudi se mogu okarakterisati kao fariseji i verski službenici. Ako se nikada ne probude i ne pokaju, zasigurno će se pretvoriti u lažnog Hrista i antihriste koji obmanjuju ljude u poslednjim danima. Pomenuti lažni Hristos i antihristi pojaviće će se među takvim ljudima. Ako se oni koji služe Bogu vode svojim karakterom i postupaju prema svojoj volji, time rizikuju da u svakom trenutku budu izgnani. Oni koji svoje dugogodišnje iskustvo u služenju Bogu primenjuju kako bi pridobili srca drugih, da bi ih podučavali, kontrolisali i sebe nad njima izdigli – oni koji se nikada ne kaju, nikada ne ispovedaju svoje grehe i nikada se ne odriču prednosti svog položaja – takvi ljudi će pasti pred Bogom. Od iste su sorte kao Pavle, pozivaju se na svoje starešinstvo i razmeću se svojim sposobnostima. Bog takve ljude neće usavršiti. Takvo služenje remeti Božje delo. Ljudi se uvek drže starog. Drže se shvatanja o prošlosti, kao i svega drugog iz minulih vremena. To predstavlja veliku prepreku njihovom služenju. Ako ih se ne možeš otresti, te stvari će ti zagušiti život. Bog te ni najmanje neće pohvaliti, ni ako noge polomiš, a leđa poviješ trčeći i radeći, pa čak ni ako kao mučenik stradaš služeći Bogu. Baš naprotiv: On će reći da si zlotvor.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Nužno je da se pročisti versko služenje“