Kako bi ljudi trebalo da sarađuju sa Bogom u ovoj etapi Njegovog dela? Bog trenutno isprobava ljude. On ne izgovara ni reč, već se skriva i ne ostvaruje direktan kontakt s ljudima. Spolja izgleda kao da On ne obavlja nikakvo delo, ali istina je da još uvek deluje u čoveku. Svako ko stremi ka život-ulasku ima viziju svog stremljenja ka životu i ne sumnja čak i ako ne razume Božje delo u potpunosti. Dok prolaziš kroz kušnje, čak i kada ne znaš šta Bog želi da uradi i šta želi da postigne, treba da znaš da su Božje misli za ljudski rod uvek dobre. Ako stremiš ka Njemu iskrenog srca, On te nikada neće napustiti i na kraju će te sigurno usavršiti i odvesti ljude do odgovarajućeg odredišta. Bez obzira na to kako Bog trenutno isprobava ljude, doći će dan kada će im pružiti odgovarajući ishod i dati im odgovarajuću nadoknadu na osnovu onoga što su učinili. Bog neće dovesti ljude do određene tačke i onda ih naprosto odbaciti i zanemariti. To je zato što je Bog pouzdan. U ovoj etapi, Sveti Duh obavlja delo oplemenjivanja. On oplemenjuje svaku osobu. U koracima dela koji se sastoje od kušnje smrću i kušnje grdnjom, oplemenjivanje se obavlja rečima. Da bi ljudi iskusili Božje delo, oni prvo moraju da shvate Njegovo sadašnje delo i kako ljudski rod treba da sarađuje. To je zaista nešto što bi svi trebalo da razumeju. Bez obzira šta Bog čini, bilo da se radi o oplemenjivanju ili čak ako ne govori, ni jedan jedini korak Božjeg dela nije u skladu s ljudskim predstavama. Svaki korak njegovog dela protresa i razbija ljudske predstave. To je Njegovo delo. Ali ti moraš da veruješ da, pošto je Božje delo dostiglo određenu etapu, On neće ubiti ceo ljudski rod, šta god da se desi. On daje obećanja i blagoslove ljudskom rodu i svi oni koji streme ka Njemu moći će da zadobiju Njegove blagoslove, a one koji to ne učine Bog će eliminisati. To zavisi od tvog stremljenja. Bez obzira na bilo šta drugo, moraš verovati da kada se Božje delo završi, svaka osoba će imati odgovarajuće odredište. Bog je opskrbio čovečanstvo s lepim težnjama, ali bez stremljenja, one su nedostižne. Sada bi trebalo da si u stanju da vidiš ovo – Božje oplemenjivanje i Njegova grdnja ljudi je Njegovo delo, ali ljudi, sa svoje strane, moraju da streme ka promeni u naravi u svakom trenutku. U svom praktičnom iskustvu, prvo moraš da znaš kako da jedeš i piješ Božje reči; u Njegovim rečima moraš da pronađeš ono u šta treba da zakoračiš i svoje sopstvene nedostatke, treba da tražiš ulazak u svoje praktično iskustvo, i da uzmeš jedan deo Božjih reči koje treba primeniti i pokušaš to da sprovedeš. Jedenje i pijenje Božjih reči je jedan aspekt. Pored toga, život crkve mora da se održi, moraš da imaš normalan duhovni život i moraš biti u stanju da predaš sva svoja trenutna stanja Bogu. Bez obzira na to kako se Njegovo delo menja, tvoj duhovni život treba da ostane normalan. Duhovni život može da održi tvoj normalan ulazak. Bez obzira šta Bog radi, treba bez prekida da nastaviš sa svojim duhovnim životom i da obavljaš svoju dužnost. To je ono što ljudi treba da rade. To je sve delo Svetog Duha, ali dok je za one sa normalnim stanjem to savršenstvo, za one sa nenormalnim stanjem to je kušnja. U trenutnoj fazi dela oplemenjivanja Svetog Duha, neki ljudi kažu da je Božje delo tako veliko i da je ljudima oplemenjivanje apsolutno potrebno, inače će njihov rast biti isuviše mali i neće imati načina da postignu Božje namere. Međutim, za one čije stanje nije dobro, to postaje razlog da ne streme ka Bogu i razlog da ne prisustvuju skupovima niti da jedu i piju Božju reč. U Božjem delu, bez obzira na to šta On radi ili kakve promene On čini, ljudi, u najmanju ruku, moraju da održe normalan duhovni život. Možda nisi bio aljkav u ovoj trenutnoj etapi svog duhovnog života, ali još uvek nisi mnogo zadobio, niti si imao bogatu žetvu. U ovakvim okolnostima, čak i ako se svog duhovnog života držiš kao što se pridržavaš pravila, i dalje moraš da ga se držiš; moraš da se pridržavaš ovog pravila kako ne bi pretrpeo gubitke u životu i kako bi udovoljio Božjim namerama. Ako tvoj duhovni život nije normalan, ti ne možeš da razumeš trenutno Božje delo i umesto toga uvek osećaš da je ono potpuno nespojivo sa tvojim predstavama, i mada si voljan da Ga slediš, nedostaje ti unutrašnji nagon. Bez obzira na to šta Bog trenutno čini, ljudi moraju da sarađuju. Ako ljudi ne sarađuju, onda Sveti Duh ne može da obavlja Svoje delo, a ako ljudi nemaju srca da sarađuju, onda teško mogu da zadobiju delo Svetog Duha. Ako želiš da poseduješ delo Svetog Duha u sebi i ako želiš da zadobiješ Božje odobrenje, onda moraš da održavaš svoju prvobitnu odanost pred Bogom. Međutim, nije neophodno da imaš dublje razumevanje, naprednu teoriju ili druge slične stvari – potrebno je samo da podržavaš Božju reč na prvobitnoj osnovi. Ako ljudi ne sarađuju sa Bogom i ne streme ka dubljem ulasku, onda će Bog oduzeti sve što je prvobitno bilo njihovo. Iznutra, ljudi su uvek pohlepni za lakoćom i radije bi uživali u onome što je već dostupno. Oni žele da zadobiju Božja obećanja, a da pritom ne plate nikakvu cenu. Ovo su ekstravagantne misli koje čovečanstvo gaji. Zadobijanje samog života bez plaćanja cene – ali da li je ikada bilo tako lako? Kada neko veruje u Boga i traži život-ulazak i traži promenu u svojoj naravi, on mora da plati cenu i dostigne stanje u kojem će uvek slediti Boga, bez obzira šta On uradio. To je nešto što ljudi moraju da rade. Čak i ako slediš sve ovo kao pravilo, moraš ga uvek podržavati, i bez obzira na to koliko su velike kušnje, ne možeš dići ruke od svog normalnog odnosa sa Bogom. Trebalo bi da budeš u stanju da se moliš, održavaš svoj crkveni život i nikada ne napuštaš svoju braću i sestre. Dok te Bog kuša, ti treba da nastaviš da tražiš istinu. To je minimalan uslov za duhovni život. Uvek imaš želju da tražiš i težiš saradnji, koristeći svu svoju energiju – da li je to izvodljivo? Ako ljudi shvate da je to temelj, moći će da steknu moć razlučivanja i ulazak u stvarnost. Lako je prihvatiti Božju reč kada je tvoje sopstveno stanje normalno; u takvim okolnostima nije teško primenjivati istinu i tada osećaš da je Božje delo veliko. Ali ako je tvoje stanje loše, bez obzira koliko je Božje delo veliko i bez obzira koliko lepo neko govori, ti nećeš obraćati pažnju. Kada stanje osobe nije normalno, Bog ne može da dela u njoj i ona ne može da postigne promene u svojoj naravi.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Treba da održavaš svoju posvećenost Bogu”