Kako vaš život bude napredovao, u svakom trenutku morate imati novi ulazak i novi, veći uvid, koji će svakim korakom postajati sve dublji. U to treba da zakorači ceo ljudski rod. Kroz pričešćivanje, slušanje propovedi, čitanje reči Božje ili bavljenje određenim poslovima, steći ćeš novi uvid i novo prosvećenje i nećeš živeti u skladu sa starim pravilima i minulim vremenima; uvek ćeš živeti u novoj svetlosti i nećeš odstupiti od reči Božje. Ovo je značenje izraza „zaputiti se pravim putem“. Neće biti dovoljno da se plati cena na nekom površnom nivou; iz dana u dan, reč Božja ulazi u viši nivo, nove stvari se svakodnevno pojavljuju, pa i čovek mora da svakodnevno iznova zakorači. I dok Bog govori, On ostvaruje sve što je rekao, pa ako ne možeš da ideš u korak s tim, u tom slučaju ćeš zaostati. Moraš produbiti svoje molitve; ne možeš samo povremeno jesti i piti reč Božju. Produbi prosvećenje i prosvetljenje koje primaš i tvoje predstave i zamišljanja se postepeno moraju povući. Nužno je da ojačaš sopstveno rasuđivanje, a povodom svega na šta naiđeš moraš imati sopstveno mišljenje i sopstveno gledište. Spoznajom određenih stvari u duhu, moraš steći uvid u spoljašnje stvari i dokučiti suštinu svakog pitanja. Ako ne raspolažeš ovim stvarima, kako ćeš moći da predvodiš crkvu? Ako bez ikakve stvarnosti i bez praktične primene govoriš samo o slovima i doktrinama, to prolazi samo na kratke staze. Donekle to može biti prihvatljivo kada se obraćaš novim vernicima, ali nakon izvesnog vremena, kada novi vernici steknu određeno stvarno iskustvo, više ništa nećeš moći da im pružaš. Kako si onda prikladan da te Bog koristi? Bez novog prosvećenja, ne možeš da deluješ. Oni koji nemaju novo prosvećenje jesu oni koji ne znaju kako da iskuse, a takvi ljudi nikada ne stiču nove spoznaje niti novo iskustvo. A kad je reč o opskrbljivanju života, oni nikada ne mogu da obavljaju svoju funkciju niti mogu postati prikladni da ih Bog koristi. Ovakva osoba nije ni za šta, običan je rasipnik. I zaista, takvi ljudi nisu uopšte sposobni da obavljaju svoju funkciju u delu, nisu ni za šta. Ne samo da ne obavljaju svoju funkciju, već zapravo, u priličnoj meri, nepotrebno opterećuju crkvu. Pozivam ove „časne starce“ da požure i napuste crkvu kako drugi više ne bi morali da ih gledaju. Takvi ljudi ne shvataju novo delo i prepuni su beskrajnih predstava. U crkvi nemaju nikakvu funkciju; već samo prave štetu i svuda šire negativnost, do te mere da se upuštaju u sve vidove nedoličnog ponašanja i uznemiravanja u crkvi, stvarajući zabunu i pometnju među onima koji ne umeju da ih prepoznaju. Ovi živi đavoli, ovi zli duhovi treba što pre da napuste crkvu, kako je svojim postupcima ne bi iskvarili. Možda se ne plašiš današnjeg dela, ali zar se ne plašiš sutrašnje pravedne kazne? U crkvi postoji veliki broj ljudi koji žive na tuđoj grbači i veliki broj vukova koji žele da prekinu normalno delo Božje. Sve su to demoni koje je poslao car demona, pakosni vukovi koji žele da prožderu neuku jagnjad. Ako ti takozvani ljudi ne budu izbačeni, postaće paraziti u crkvi, moljci koji proždiru prinete žrtve. Pre ili kasnije, doći će dan kada će ovi prezreni, neuki, podli i odbojni crvi biti kažnjeni!

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Bog će zasigurno zadobiti one koji iskrenim srcem iskazuju poslušnost prema Njemu“