Danas, dok težite da volite i spoznate Boga, s jedne strane morate da podnosite teškoće i oplemenjivanje, a s druge morate da platite cenu. Nijedan nauk nije dublji od nauka ljubavi prema Bogu i može se reći da nauk koji ljudi izvuku iz celoživotnog verovanja jeste kako voleti Boga. Drugim rečima, ako veruješ u Boga, svakako voliš Boga. Ako samo veruješ u Boga a ne voliš Ga i nisi stekao spoznaju o Bogu, i nikada nisi zavoleo Boga istinskom ljubavlju koja dolazi iz dubine tvog srca, onda je tvoja vera u Boga uzaludna; ako u tvojoj veri u Boga nema ljubavi prema Bogu, onda uzalud živiš i čitav tvoj život ne može biti bezvredniji. Ako tokom čitavog svog života nikada nisi voleo Boga, niti Mu udovoljio, koji je onda smisao tvog života? Šta je onda smisao tvog verovanja u Boga? Zar to nije uzaludan trud? Drugim rečima, ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da pokušavaju da se spolja ponašaju na određen način, treba da tragaju za istinom u dubini svog srca. Ako mnogo voliš da pevaš i plešeš, ali nisi sposoban da primeniš istinu, može li se za tebe reći da voliš Boga? Voleti Boga iziskuje traženje Božje volje u svemu, da kad god ti se nešto desi uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božju volju i pokušaš da uvidiš gde se u tome nalazi Božja volja, šta On traži od tebe da postigneš, i kako da budeš obziran prema Njegovoj volji. Na primer: dogodi se nešto što od tebe iziskuje da podneseš teškoće, i to je trenutak kada treba da shvatiš šta je tu Božja volja i kako da budeš obazriv prema Njegovoj volji. Ne smeš da udovoljavaš sebi: prvo sebe ostavi po strani. Ništa nije bednije od tela. Moraš nastojati da udovoljiš Bogu i moraš da izvršiš svoju dužnost. Sa takvim mislima, Bog će ti doneti posebno prosvećenje po ovom pitanju, a tvoje srce će takođe naći utehu. Bilo da je veliko ili malo, kada ti se nešto desi, prvo moraš ostaviti sebe po strani i smatrati telo najnižim od svega što postoji. Što više zadovoljavaš telo, to više slobode ono sebi daje; ako ga zadovoljiš jednom, sledeći put će tražiti još više. Kada to uzme maha, ljudi počinju još više da vole telo. Telo uvek ima ekstravagantne želje; ono uvek traži da mu udovoljiš i zadovoljiš ga iznutra, bilo da se radi o hrani, odeći, gubljenju strpljenja ili povlađivanju sopstvenim slabostima i lenjosti. Što više zadovoljavaš telo, njegove želje rastu i ono postaje sve razuzdanije, sve do tačke kada u ljudskom telu počinju da se nastanjuju još dublje predstave i ono prestane da sluša Boga, veliča sebe i počinje da sumnja u Božje delo. Što više zadovoljavaš telo, to veće postaju njegove slabosti; uvek će ti se činiti da niko ne saoseća sa tvojim slabostima, uvek ćeš verovati da je Bog preterao i reći ćeš: „Kako Bog može biti tako strog? Zašto ne ostavi ljude malo na miru?“ Kada ljudi zadovoljavaju telo i daju mu previše značaja, oni uništavaju sebe. Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće prilika kada će te Bog grditi i dovoditi u red i podešavati okolnosti da bi te smirio, primoravajući te da staneš pred Njega – a ti ćeš uvek smatrati da je ono što Bog radi divno. Stoga nećeš osećati veliki bol i smatraćeš da je Bog tako divan. Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i uvek ćeš biti potišten i sve delo Božje biće ti nejasno i činiće ti se da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, sve dok se stvar toliko ne pogorša da ćeš početi da poričeš delo Božje i počećeš da se suprotstavljaš Bogu i obuzeće te neposlušnost. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Moj suprug (supruga), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da zadovoljim Boga, a ne da zadovoljim telo.“ Moraš imati takvu odlučnost. Ako uvek imaš takvu odlučnost, onda ćeš, kada budeš primenjivao istinu i sebe stavljao po strani, biti u stanju da to učiniš sa vrlo malo truda. Postoji priča o jednom farmeru koji je na putu nabasao na zaleđenu zmiju. Farmer ju je podigao i privio na grudi, a kada je zmija oživela, ujela ga je i on je umro. Čovekovo telo je kao zmija: njegova suština je da škodi čovekovom životu – a kada podesi da sve bude po njegovom, tvoj život će biti izgubljen. Telo pripada Sotoni. U njemu su ekstravagantne želje, ono misli samo na sebe, ono želi da uživa u udobnosti i neradu, da se valja u lenjosti i dokolici, i kada mu u određenoj meri udovoljiš, na kraju će te progutati. Drugim rečima, ako ga ovaj put zadovoljiš, sledeći put će tražiti još više. Ono uvek ima ekstravagantne želje i nove prohteve i iskorišćava tvoje povlađivanje telu da bi ga ti još više cenio i živeo u njegovim ugodnostima – a ako ga ne prevaziđeš, na kraju ćeš uništiti samog sebe. Od toga kako ćeš izvršiti svoju pobunu protiv tela zavisi da li možeš da zadobiješ život pred Bogom i kakav će ti biti kraj. Bog te je spasao, izabrao i predodredio, a ako pak danas nisi voljan da Mu udovoljiš, onda nisi voljan da primeniš istinu, nisi voljan da se pobuniš protiv sopstvenog tela srcem koje istinski voli Boga, na kraju ćeš uništiti sebe i samim tim biti izložen ogromnom bolu. Ako uvek budeš povlađivao telu, Sotona će te postepeno progutati i ostaviti bez života ili dodira Duha, sve dok ne dođe dan kada će u tebi ostati samo mrak. Kada budeš živeo u mraku, to će značiti da te je Sotona zatočio, da ti Bog više nije u srcu, i tada ćeš poreći Božje postojanje i napustićeš Ga. Stoga, ako ljudi žele da vole Boga, oni moraju da plate cenu bola i da istrpe teškoće. Nema potrebe za spoljašnjom zanesenošću ili teškoćama, za više čitanja i više trčkaranja unaokolo; umesto toga, oni treba da ostave po strani stvari koje su u njima: ekstravagantne misli, lične interese i njihove sopstvene zamisli, predstave i namere. Takva je Božja volja.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo voleti Boga znači istinski verovati u Boga“