Božje obračunavanje sa spoljnom naravi ljudi takođe je deo Njegovog dela; obračunavanje sa spoljnim, nenormalnim čoveštvom ljudi, na primer, ili sa njihovim životnim stilom ili navikama, obredima i običajima, kao i sa njihovim spoljašnjim ponašanjem i zanesenošću. Ali kada On traži da ljudi primene istinu i promene svoju narav, ono s čime se prvenstveno obračunava jesu namere i predstave u njima. Sam obračun sa tvojom spoljašnjom naravi nije težak; to je kao da se od tebe traži da ne jedeš hranu koju voliš, što je lako. Međutim, nije lako osloboditi se onoga što se dotiče predstava u tebi. To od ljudi zahteva da se pobune protiv tela i plate cenu, kao i da pate pred Bogom. To se posebno odnosi na namere ljudi. Od kada su ljudi počeli da veruju u Boga, imali su mnoge pogrešne namere. Kada ne primenjuješ istinu, osećaš da su sve tvoje namere ispravne, ali kada ti se nešto dogodi, videćeš da u tebi postoji mnogo pogrešnih namera. Stoga, kada Bog usavršava ljude, On ih navodi da shvate da u njima postoji mnogo predstava koje ometaju njihovu spoznaju Boga. Kada ti postane jasno da su tvoje namere pogrešne, ako si u stanju da prestaneš da sprovodiš praksu shodno svojim predstavama i namerama, i u stanju si da svedočiš o Bogu, i da budeš postojan u svom stavu šta god da ti se dogodi, to je dokaz da si se pobunio protiv tela. Kada se budeš pobunio protiv tela, u tebi će svakako doći do bitke. Sotona će pokušati da natera ljude da ga slede, pokušaće da ih natera da slede predstave tela i da se drže interesa tela – ali Božje reči će prosvetiti i prosvetliti ljude iznutra, i ovoga puta je do tebe hoćeš li slediti Boga ili ćeš slediti Sotonu. Bog traži od ljudi da primenjuju istinu pre svega da bi se obračunali sa stvarima unutar sebe, da bi se bavili svojim mislima i predstavama koje nisu po Božjem srcu. Sveti Duh dodiruje ljude u njihovim srcima i prosvećuje ih i prosvetljuje. Dakle, iza svega što se događa bije se bitka: svaki put kada ljudi sprovode istinu ili sprovode ljubav prema Bogu, bije se velika bitka, te iako deluje da je sve u redu sa njihovim telom, u dubini njihovih srca bije se bitka na život i smrt – i tek posle te intenzivne bitke, posle veoma dugog razmišljanja, može biti odlučena pobeda ili poraz. Čovek ne zna da li da se smeje ili da plače. Budući da su mnoge namere u ljudima pogrešne, ili zato što je veliki deo Božijeg dela u suprotnosti sa njihovim predstavama, kada ljudi sprovode istinu, iza scene se bije velika bitka. Kada budu primenili ovu istinu, iza scene, ljudi će proliti bezbroj suza tuge pre nego što najzad odluče da udovolje Bogu. Zbog ove bitke ljudi trpe patnju i oplemenjivanje; to je istinska patnja. Ako, kada te stigne bitka, budeš mogao da istinski staneš na stranu Božju, bićeš u stanju da udovoljiš Bogu. Dok se primenjuje istina, neizbežna je unutrašnja patnja; kada bi u vreme primenjivanja istine u ljudima sve bilo u redu, onda ne bi bilo potrebe da ih Bog usavršava, niti bi bilo bitke, niti bi oni patili. Upravo zato što u ljudima postoji mnogo toga što Bogu nije prikladno za upotrebu i zato što je umnogome prisutna buntovna priroda tela, ljudi treba mnogo temeljnije da nauče lekciju o pobuni protiv tela. To je ono što Bog naziva patnjom za koju je tražio od čoveka da prođe sa Njim. Kada naiđete na teškoće, požurite da se pomolite Bogu: „O, Bože! Želim da Ti udovoljim, želim da izdržim poslednje muke da bih udovoljio Tvome srcu, i koliko god velike bile prepreke na koje ću naići, ipak moram da Ti udovoljim. Čak i ako moram da se odreknem čitavog svog života, ipak moram da Ti udovoljim!“ Sa takvom odlučnošću, kada se ovako moliš, moći ćeš da budeš postojan u svom svedočenju. Svaki put kada ljudi sprovode istinu, svaki put kada se oplemenjavaju, svaki put kada su kušani i svaki put kada ih stigne Božje delo, oni moraju da podnesu ogroman bol. Sve to je ispit za ljude, tako da se u svima njima vodi bitka. To je prava cena koju plaćaju. Više čitanja Božjih reči i više trčkaranja unaokolo deo su te cene. To je ono što ljudi treba da urade, to je njihova dužnost i odgovornost koju treba da ispune, ali ljudi moraju da ostave po strani ono što u njima treba da bude ostavljeno po strani. Ako to ne učiniš, onda bez obzira na to kolika je tvoja spoljašnja patnja, bez obzira na to koliko trčiš unaokolo, sve će biti uzalud! Što znači da samo promene unutar tebe mogu da odrede da li tvoje spoljašnje teškoće imaju vrednost. Kada se tvoja unutrašnja narav bude promenila i kada sprovedeš istinu u delo, tada će sva tvoja spoljašnja patnja zadobiti Božje odobrenje; ako ne dođe do promene u tvojoj unutrašnjoj naravi, onda bez obzira na to koliko patnje podneseš ili koliko naizgled trčkaraš unaokolo, Božje odobrenje neće stići – a sve teškoće koje nisu potvrđene od Boga uzaludne su. Dakle, da li će Bog odobriti cenu koju si platio zavisi od toga da li je u tebi došlo do promene ili nije, i da li sprovodiš istinu u delo ili ne, i da li se buniš protiv sopstvenih namera i predstava da bi uspeo da udovoljiš Božjoj volji, da stekneš spoznaju Boga i odanost Bogu. Bez obzira na to koliko trčkaraš unaokolo, ako nikada nisi uspeo da se pobuniš protiv sopstvenih namera, već si samo tragao za spoljašnjim aktivnostima i zanesenošću, te nikada nisi obratio nimalo pažnje na svoj život, onda će tvoje teškoće biti uzaludne. Ako u određenom okruženju želiš nešto da kažeš, ali u sebi osećaš da ne bi bilo pravo to reći, da od izgovaranja tih reči tvoja braća i sestre ne bi imali koristi i da bi one mogle da ih povrede, onda to nećeš reći, opredelićeš se za unutrašnji bol, jer takve reči nisu sposobne da ispune Božju volju. Tada će se u tebi voditi bitka, ali ti ćeš biti voljan da trpiš bol i da se odrekneš onoga što voliš. Bićeš voljan da podneseš tu nevolju da bi udovoljio Bogu, i mada ćeš trpeti bol u sebi, ti nećeš povlađivati telu i Božje srce će biti zadovoljeno, kao što ćeš i ti osetiti utehu u sebi. To znači istinski platiti cenu i to je cena koju Bog želi. Ako ovo budeš primenjivao, Bog će te sigurno blagosloviti; ako ne možeš to da postigneš, onda bez obzira na to koliko razumeš ili koliko si vičan govornik, sve će biti uzalud! Ako na putu ka ljubavi prema Bogu budeš u stanju da staneš na stranu Boga kada se On bori protiv Sotone i ne vratiš se Sotoni, to će značiti da si dostigao ljubav prema Bogu i da si postojan u svom svedočenju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo voleti Boga znači istinski verovati u Boga“