Danas većina ljudi nema to znanje. Oni veruju da patnja nema nikakvu vrednost, da ih se svet odrekao, da je njihov lični život mučan, da ih Bog ne voli i da su im izgledi sumorni. Patnja nekih ljudi dostiže krajnost, a njihove misli se okreću smrti. To nije istinska ljubav prema Bogu; takvi ljudi su kukavice, nisu istrajni, slabi su i nemoćni! Bog je željan da Ga čovek voli, ali što Ga čovek više voli, to je veća čovekova patnja, i što Ga čovek više voli, to su teže njegove kušnje. Ako Ga voliš, onda će te zadesiti svakakve patnje – a ako Ga ne voliš, tada će ti možda sve ići glatko i sve će biti mirno oko tebe. Kada voliš Boga, osetićeš da je mnogo toga oko tebe nesavladivo, a zato što je tvoj rast isuviše mali bićeš oplemenjen; štaviše, nećeš biti sposoban da zadovoljiš Boga, i uvek ćeš osećati da je Božja volja previše uzvišena, da je izvan domašaja čoveka. Zbog svega toga bićete oplemenjeni – zato što u vama ima mnogo slabosti i mnogo toga što nije u stanju da zadovolji Božju volju, bićete oplemenjeni iznutra. Ipak, mora vam biti jasno da se pročišćenje postiže samo putem oplemenjivanja. Stoga, u ovim poslednjim danima nužno je da svedočite o Bogu. Bez obzira na to kolika je vaša patnja, treba da idete do samog kraja, pa i prilikom poslednjeg daha, ipak morate biti verni Bogu i prepustiti se Božjoj milosti; samo to je istinska ljubav prema Bogu, i samo to je snažno i odlučno svedočanstvo. Kada vas Sotona bude iskušavao, recite: „Moje je srce Božje i Bog me je već zadobio. Ne mogu da te zadovoljim – moram sve svoje da posvetim zadovoljenju Boga.“ Što više zadovoljiš Boga, to te Bog više blagosilja i to je veća snaga tvoje ljubavi prema Bogu; tako ćeš i ti imati veru i odlučnost i osetićeš da ništa nije vrednije ili značajnije od života provedenog u ljubavi prema Bogu. Može se reći da dokle god čovek voli Boga, neće tugovati. Premda naiđu vremena kada ti je telo slabo i opterećeno mnogim stvarnim neprilikama, tokom takvih vremena ćeš se zaista osloniti na Boga, u duhu ćeš biti utešen, osetićeš sigurnost i kao da imaš nešto u šta se možeš pouzdati. Na taj način ćeš moći da prevaziđeš mnoge okolnosti i tako se nećeš žaliti na Boga zbog patnje koju podnosiš. Umesto toga, poželećeš da pevaš, plešeš i moliš se, da se okupljaš sa drugima i prisno razgovaraš, da razmišljaš o Bogu i osetićeš da se svi ljudi, pitanja i stvari oko tebe koje je Bog organizovao, uklapaju. Ako ne voliš Boga, sve na šta spustiš pogled biće ti nepodnošljivo a tvojim očima ništa neće prijati; u duhu nećeš biti slobodan, već potlačen, u srcu ćeš se uvek žaliti na Boga, uvek ćeš osećati da si u velikim mukama i da je to veoma nepravedno. Ako ne tragaš zarad sreće, već da bi zadovoljio Boga i da te Sotona ne bi optužio, onda će ti takvo traganje pružiti veliku snagu da voliš Boga. Čovek je u stanju da ispuni sve što je rečeno od Boga, i sve što čini je u stanju da zadovolji Boga – upravo to znači biti obuzet stvarnošću. Traganje za Božjim zadovoljstvom je korišćenje tvoje ljubavi prema Bogu da Njegove reči sprovedeš u delo; bez obzira na vreme – čak i kada drugi onemoćaju – u tebi još uvek postoji srce koje voli Boga, koje duboko čezne za Bogom i kom Bog nedostaje. To je pravi rast. Veličina tvog rasta zavisi od veličine tvoje ljubavi prema Bogu, od toga da li si u stanju da stojiš čvrsto kad si na probi, da li si slab u određenim okolnostima, i da li možeš da ostaneš čvrst kada te tvoja braća i sestre odbacuju; činjenice će pokazati kakva je tvoja ljubav prema Bogu. Iz mnogih Božjih dela može se videti da Bog zaista voli čoveka, iako oči čovekovog duha tek treba da budu potpuno otvorene i on nije u stanju da jasno vidi veliki deo Božjeg dela i Njegove volje, niti mnoge divne stvari o Bogu; čovek ima premalo istinske ljubavi prema Bogu. Sve ovo vreme si verovao u Boga, a danas je Bog ukinuo sva sredstva za bekstvo. Realno govoreći, i nemaš drugog izbora nego da odabereš pravi put, pravi put na koji su te naveli strogi sud i vrhovno spasenje Božje. Tek pošto iskusi teškoće i oplemenjivanje, čovek spozna da je Bog divan. Na osnovu iskustva sve do današnjeg dana, može se reći da je čovek spoznao deo Božje divote, ali to još uvek nije dovoljno, jer čoveku toliko toga nedostaje. Čovek mora iskusiti više Božjeg čudesnog dela, a više od svega oplemenjivanje kroz patnju koju je Bog obezbedio. Tek tada se čovekova životna dispozicija može promeniti.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Samo kroz bolne kušnje možeš spoznati divotu Boga“