Što Bog više oplemenjuje ljude, to ljudska srca više mogu da vole Boga. Muka koju nose u svojim srcima korisna im je za život, sposobniji su da budu u miru pred Bogom, njihov odnos sa Bogom je prisniji, i oni bolje mogu da vide vrhovnu Božju ljubav i Njegovo vrhovno spasenje. Petar je iskusio oplemenjivanje stotinama puta, a Jov je prošao nekoliko kušnji. Ako želite da vas Bog usavrši, onda i vi morate da se podvrgnete oplemenjivanju stotinama puta – morate da prođete kroz ovaj proces i oslonite se na ovaj korak – samo tada ćete moći da udovoljite Božjim namerama i samo tada će Bog moći da vas usavrši. Oplemenjivanje je najbolje sredstvo kojim Bog usavršava ljude; samo oplemenjivanje i gorke kušnje mogu da iznesu istinsku ljubav prema Bogu u ljudskim srcima. Bez patnje, ljudima nedostaje istinska ljubav prema Bogu; ako nisu kušani iznutra, ako nisu podvrgnuti istinskom oplemenjivanju, onda će se njihova srca uvek baviti spoljašnošću. Kada budete oplemenjeni do određene tačke, uvidećete svoje slabosti i teškoće, uvidećete koliko vam toga nedostaje i da niste u stanju da prevaziđete mnoge probleme sa kojima se susrećete, i uvidećete koliko ste se pobunili. Samo tokom kušnji ljudi su u stanju da zaista saznaju svoje pravo stanje; kušnje još više mogu da usavrše ljude.

Petar je tokom života iskusio oplemenjivanje stotinama puta i prošao je kroz mnogo bolnih kaljenja. Ovo oplemenjivanje postalo je osnova njegove uzvišene ljubavi prema Bogu, i najznačajnije iskustvo u celom njegovom životu. To što je bio u stanju da poseduje uzvišenu Božju ljubav bilo je, u nekom smislu, ishod njegove rešenosti da voli Boga; međutim, još važniji razlozi bili su oplemenjivanje i patnja kroz koje je prošao. Ova patnja postala je njegov vodič na putu ljubavi prema Bogu, i stvar koja mu se najviše urezala u pamćenje. Ako ljudi ne prolaze kroz bol oplemenjivanja kada vole Boga, onda je njihova ljubav puna nečistoća i njihovih ličnih izbora; ljubav kao što je ova puna je Sotoninih ideja i krajnje je nesposobna da udovolji Božjim namerama. Imati odlučnost da voliš Boga nije isto što i istinski voleti Boga. Iako je sve o čemu razmišljaju u svojim srcima vezano za udovoljavanje Bogu i za ljubav prema Njemu, i mada su njihove misli naizgled potpuno posvećene Bogu i lišene bilo kakvih ljudskih ideja, ipak, kada se njihove misli stave pred Boga, On ne hvali niti blagosilja takve misli. Čak i kada su ljudi u potpunosti razumeli sve istine – kada su ih sve spoznali – ne može se reći da je to znak ljubavi prema Bogu, ne može se reći da ovi ljudi zaista imaju stvarnost ljubavi prema Bogu. Uprkos tome što su, i ne prošavši kroz oplemenjivanje, ljudi razumeli mnoge istine, oni nisu u stanju da ih primene; samo tokom oplemenjivanja ljudi mogu da razumeju pravo značenje ovih istina, samo tada ljudi mogu zaista da cene njihovo unutrašnje značenje. Tada, kada ponovo budu pokušali, biće u stanju da pravilno primene istinu, u skladu sa Božjim namerama; tada će njihove ljudske ideje biti umanjene, njihova ljudska iskvarenost oslabljena, i njihova ljudska osećanja smanjena; samo tada će njihova primena biti istinska manifestacija ljubavi prema Bogu. Dejstvo istine ljubavi prema Bogu ne postiže se govornim znanjem niti mentalnom voljom, niti se može postići samo razumevanjem te istine. Ono zahteva da ljudi plaćaju cenu, da prolaze kroz mnogo gorčine tokom oplemenjivanja, i tek tada će njihova ljubav postati čista i u skladu sa Božjim namerama.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo kroz iskustvo oplemenjivanja čovek može da poseduje istinsku ljubav”