Svrha oplemenjivanja leži prvenstveno u usavršavanju vere kod ljudi. Ono što se naposletku time postiže jeste da ti želiš da odeš, ali u isto vreme i ne možeš da odeš; neki su ljudi u stanju da veruju čak i onda kad su lišeni i poslednjeg tračka nade; a ljudi se, u pogledu sopstvenih izgleda za budućnost, ničem više ne nadaju. Tek tada će Božje oplemenjivanje biti dovršeno. Ljudi još uvek nisu dostigli fazu u kojoj lebde između života i smrti, a pri tom nisu okusili smrt, što znači da proces oplemenjivanja još uvek nije završen. Čak ni oni koji su dostigli fazu služitelja nisu u potpunosti oplemenjeni. Jov je bio podvrgnut krajnjem oplemenjivanju, a nije imao na šta da se osloni. Ljudi moraju da se podvrgnu oplemenjivanju do te mere da izgube svaku nadu i da nemaju na šta da se oslone – samo je to istinsko oplemenjivanje. U vreme služitelja, ako ti je srce uvek bilo tiho pred Bogom i ako si se uvek, ma šta da je On činio i ma kakva da je Njegova volja bila prema tebi, pokoravao Njegovim uređenjima, ti bi na kraju puta razumeo sve što je Bog do tada učinio. Ti bi bio podvrgnut kušnjama Jova, a istovremeno bi bio podvrgnut i Petrovim kušnjama. Kada je Jov bio isproban, on je svedočio, da bi mu se naposletku otkrio Jahve. Tek pošto je svedočio, bio je dostojan da vidi lice Božje. Zašto je rečeno: „Skrivam se od zemlje ogrezle u prljavštini, ali se pokazujem svetom carstvu“? To znači da si dostojan da vidiš Božje lice samo onda kad poseduješ svetost i kad svedočiš. Ako ne možeš da svedočiš za Njega, ti onda nisi dostojan da vidiš Njegovo lice. Ako se, suočen s oplemenjivanjem, povlačiš ili se žališ na Boga, te usled toga ne uspevaš da svedočiš za Njega i postaješ predmet Sotoninog podsmeha, ti onda nećeš zadobiti Božje pojavljivanje. Ako si, pak, poput Jova, koji je usred kušnji prokleo svoje telo i nije se žalio na Boga, koji je bio u stanju da prezre svoje telo, a da se pritom nije žalio niti je kroz svoje reči počinio greh, ti ćeš onda biti stalni Božji svedok. Ako ti, nakon što se do određenog stepena podvrgneš oplemenjivanju, još uvek možeš da budeš poput Jova, uistinu pokoran pred Bogom, bez drugih zahteva prema Njemu i bez sopstvenih predstava, Bog će ti se ukazati. Bog se sada ne pojavljuje pred tobom zato što u sebi nosiš mnogo predstava, ličnih predrasuda, sebičnih misli, individualnih zahteva i telesnih interesa, te stoga nisi ni dostojan da vidiš Njegovo lice. Kad bi i video Boga, ti bi Ga odmeravao u skladu sa svojim predstavama i, čineći to, ti bi ga prikovao za krst. Ako te zadese mnoge stvari koje se ne poklapaju s tvojim predstavama, ali si ti ipak u stanju da ih ostaviš po strani i da iz njih stekneš znanje o Božijim postupcima, te ako usred oplemenjivanja u sebi otkriješ srce prepuno ljubavi prema Bogu, onda si ti stalni svedok. Ako živiš u spokojnom domu, uživaš u telesnim udobnostima, ako te niko ne progoni, a tvoja braća i sestre po veri te slušaju, možeš li onda da pokažeš srce prepuno ljubavi prema Bogu? Može li jedna takva situacija da te oplemeni? Samo se kroz oplemenjivanje može pokazati tvoja ljubav prema Bogu i samo kroz dešavanja koja se ne poklapaju s tvojim predstavama možeš biti usavršen. Služeći se mnogim protivrečnim i negativnim stvarima i koristeći svakovrsne manifestacije Sotone – njegove postupke, njegove optužbe, njegova ometanja i obmane – Bog ti jasno pokazuje Sotonino grdobno lice i na taj način usavršava tvoju sposobnost prepoznavanja Sotone, kako bi ti mogao da ga omrzneš i napustiš.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Oni koji treba da budu usavršeni moraju biti podvrgnuti oplemenjivanju“