Vrhunac Petrovog iskustva bio je kada je njegovo telo bilo skoro potpuno slomljeno, ali ga je Isus iznutra i dalje ohrabrivao. Jednom prilikom, Isus se ukazao Petru. Kada je Petar bio na velikim mukama i osećao da mu je srce slomljeno, Isus ga je posavetovao: „Bio si sa Mnom na zemlji, a Ja sam bio ovde s tobom. I premda smo ranije bili zajedno na nebu, to je, na kraju krajeva, stvar duhovnog sveta. Sada sam se vratio u duhovni svet, a ti si na zemlji, jer Ja nisam od zemlje, i mada ni ti nisi od zemlje, ti moraš da obaviš svoju ulogu na zemlji. Pošto si sluga, moraš da ispuniš svoju dužnost.“ Čuvši da će moći da se vrati Bogu, Petar se utešio. U to vreme, Petar je bio u takvoj agoniji da je gotovo bio prikovan za krevet; osećao je toliko kajanje da je rekao: „Toliko sam iskvaren da nisam u stanju da udovoljim Bogu.“ Isus mu se ukazao i rekao: „Petre, da nisi možda zaboravio ono što si jednom odlučio preda Mnom? Jesi li zaista zaboravio sve što sam rekao? Zar si zaboravio svoju odluku koju si Mi saopštio?“ Videvši da je to Isus, Petar je ustao iz postelje i Isus ga je ovako tešio: „Ja nisam od zemlje, to sam ti već rekao – to ti mora biti jasno, ali jesi li zaboravio još nešto što sam ti rekao? ’Ni ti nisi od zemlje, niti od sveta’. U ovom trenutku, postoji delo koje treba da obaviš. Ne smeš biti u takvoj žalosti. Ne možeš tako da patiš. Iako ljudi i Bog ne mogu da borave u istom svetu, Ja imam Svoje delo, a ti imaš svoje, i jednog dana kada se tvoje delo završi, bićemo zajedno u jednom carstvu, i Ja ću te dovesti da budeš sa Mnom zauvek.“ Petru su ove reči poslužile kao uteha i potvrda. Znao je da su te muke nešto što mora da izdrži i iskusi, i od tada je postao nadahnut. Isus mu se ukazivao u svakom ključnom trenutku, dajući mu posebno prosvećenje i vođstvo, i mnogo je radio na njemu. A šta je Petar najviše zažalio? Nedugo pošto je Petar rekao: „Ti si Sin živog Boga“, Isus je postavio još jedno pitanje Petru (iako to nije zapisano u Bibliji na ovaj način). Isus ga je upitao: „Petre! Da li si Me ikada voleo?“ Petar je razumeo šta je On hteo da kaže i rekao: „Gospode! Nekada sam voleo Oca na nebu, ali priznajem da Tebe nikada nisam voleo.“ Isus je tada rekao: „Ako ljudi ne vole Oca na nebu, kako mogu voleti Sina na zemlji? A ako ljudi ne vole Sina koga je poslao Bog Otac, kako mogu voleti Oca na nebu? Ako ljudi istinski vole Sina na zemlji, onda istinski vole i Oca na nebu.“ Kada je Petar čuo te reči, shvatio je šta mu je nedostajalo. Kad bi se setio svojih reči: „Nekada sam voleo Oca na nebu, ali Tebe nikada nisam voleo“, uvek bi zbog kajanja bio na ivici plača. Posle Isusovog vaskrsenja i vaznesenja, osećao je još veće kajanje i tugu zbog ovih reči. Prisećajući se svog prethodnog dela i svog trenutnog rasta, često je dolazio pred Isusa u molitvi, uvek osećajući kajanje i dug zbog toga što nije ispunio Božju volju i nije bio dovoljno dobar po Božjim aršinima. Ta pitanja postala su njegovo najveće breme. Rekao je: „Jednog dana posvetiću Tebi sve što imam i sve što jesam, i daću Ti sve što je najvrednije.“ Rekao je: „Bože! Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Moj život ne vredi ništa i moje telo ne vredi ništa. Imam samo jednu veru i samo jednu ljubav. Imam veru u Tebe u svom umu i ljubav prema Tebi u svom srcu; te dve stvari samo imam da Ti dam, i ništa drugo.“ Petar je bio veoma ohrabren Isusovim rečima, jer je pre nego što je Isus bio razapet, rekao Petru: „Ja nisam od ovog sveta, a ni ti nisi od ovog sveta.“ Kasnije, kada je Petar iskusio veliki bol, Isus ga je podsetio: „Petre, jesi li zaboravio? Ja nisam od sveta, i samo sam zbog Mog dela otišao ranije. Ni ti nisi od sveta, zar si to zaboravio? Rekao sam ti dva puta, zar se ne sećaš?“ Čuvši to, Petar je rekao: „Nisam zaboravio!“ Isus je tada rekao: „Ti si jednom proveo srećno razdoblje zajedno sa Mnom na nebu i jedno razdoblje uz Mene. Ja tebi nedostajem i nedostaješ ti Meni. Iako u Mojim očima stvorenja nisu vredna spomena, kako da ne volim nekoga ko je nevin i dostojan ljubavi? Zar si zaboravio Moje obećanje? Ti moraš da prihvatiš Moj poziv na zemlji; moraš da ispuniš zadatak koji sam ti poverio. Jednog dana ću te sigurno dovesti da budeš pored Mene.“ Čuvši to, Petar se još više ohrabrio i dobio veće nadahnuće, tako da je, dok je bio na krstu, mogao da kaže: „Bože! Ne mogu dovoljno da te volim! Čak i ako me zamoliš da umrem, još uvek ne mogu dovoljno da te volim. Gde god da pošalješ dušu moju, bilo da ispuniš ili ne ispuniš obećanja koja si dao, šta god da kasnije učiniš, ja Te volim i verujem u Tebe.“ Ostao je privržen svojoj veri i istinskoj ljubavi.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Kako je Petar spoznao Isusa“