Petar je pratio Isusa nekoliko godina i u Njemu video mnogo toga čega nije bilo u drugim ljudima. Nakon što Ga je pratio godinu dana, Isus je odabrao Petra između dvanaest učenika. (Naravno, Isus to nije naglas izgovorio, a drugi toga uopšte nisu bili svesni.) Petar se u životu odmeravao u odnosu na sve što je Isus činio. Najvažnije od svega, poruke koje je Isus propovedao duboko su se urezale u njegovo srce. Neverovatno je koliko je vodio računa o Isusu i koliko Mu je bio odan, te nikada nije izgovorio nikakve žalbe protiv Njega. Shodno tome, postao je Isusov verni pratilac gde god je On išao. Petar je posmatrao Isusova podučavanja, Njegove blage reči, ono što je uzimao za Svoju hranu, Njegovu odeću, Njegovo sklonište i način na koji je putovao. Oponašao je Isusa u svakom pogledu. Nikada nije bio samopravedan, već je odbacivao sve što je bilo zastarelo, sledeći Isusov primer kako na rečima tako i na delu. I tada je Petar osetio da su nebo i zemlja i sva stvorenja u rukama Svemogućeg i da, zbog toga, on nema lični izbor. Petar je, takođe, usvajao sve što Isus jeste i to mu je služilo kao primer. Isusov život pokazuje da On nije bio samopravedan u onome što je činio; umesto da se razmeće Sobom, On je ljubavlju ganuo ljude. Na različite načine se pokazivalo šta Isus jeste, pa je stoga Petar oponašao sve u vezi sa Njim. Petrova lična iskustva pružala su mu sve izraženiji osećaj za Isusovu divotu i govorio je stvari poput: „Tražio sam Svemogućeg u celoj vaseljeni i video sam čuda neba i zemlje i svih stvorenja, pa sam tako stekao dubok osećaj za divotu Svemogućeg. Međutim, nikada u svom srcu nisam imao iskrenu ljubav i nikada rođenim očima nisam video divotu Svemogućeg. Danas, u očima Svemogućeg, On me je gledao blagonaklono i konačno sam osetio Božju divotu. Najzad sam otkrio da ljudski rod voli Boga ne samo zato što je On stvorio sva stvorenja, već i zbog Njegove bezgranične divote koju sam pronašao u svom svakodnevnom životu. Kako bi se to uopšte moglo ograničiti na ono što se trenutno može videti?” Kako je vreme prolazilo, i u Petru se pojavilo mnogo toga lepog. Postao je izrazito pokoran Isusu i, naravno, pretrpeo je i brojne neuspehe. Kada ga je Isus vodio da na raznim mestima propoveda, Petar je uvek bio ponizan i slušao je Isusove propovedi. Nikada nije postao nadmen zbog godina koje je proveo sledeći Isusa. Nakon što mu je Isus saopštio da je došao da bude razapet i tako dovrši Svoje delo, Petar je u svom srcu često osećao patnju i krišom je plakao u samoći. Ipak, taj „nesrećni” dan je konačno stigao. Nakon što je Isus uhapšen, Petar je plakao u samoći svog ribarskog čamca i zbog toga se mnogo puta pomolio. Ali je u svom srcu znao da je to volja Boga Oca i da je niko ne može promeniti. I dalje je bio izmučen i uplakan jedino zbog svoje ljubavi. Ovo je, naravno, ljudska slabost. Stoga, kada je saznao da će Isus biti prikovan za krst, upitao je Isusa: „Nakon što odeš, hoćeš li se vratiti da budeš među nama i paziš na nas? Hoćemo li i dalje moći da Te vidimo?” Iako su ove reči bile veoma naivne i pune ljudskih predstava, Isus je znao gorčinu Petrove patnje, pa je kroz Svoju ljubav bio obziran prema Petrovoj slabosti: „Petre, Ja sam te voleo. Da li to znaš? Iako nema nikakvog smisla u onome što govoriš, Otac je obećao da ću se posle Svog uskrsnuća pred ljudima pojavljivati 40 dana. Zar ne veruješ da će Moj Duh svima vama često darivati blagodati?” Iako je Petra ovo donekle utešilo, svejedno je osećao da jedna stvar nedostaje, pa se pred njim, nakon uskrsnuća, Isus po prvi put otvoreno pojavio. Međutim, kako bi sprečio da se Petar i dalje drži svojih predstava, Isus je odbio raskošan obrok koji Mu je Petar pripremio i u tren oka je nestao. Od tog trenutka, Petar je konačno dublje razumeo Gospoda Isusa i zavoleo Ga je još više. Nakon Svog uskrsnuća, Isus se često pojavljivao pred Petrom. Pojavio se pred Petrom još tri puta nakon što je prošlo četrdeset dana i On se vazneo na nebo. Svako to pojavljivanje je bilo upravo onda kada je delo Svetoga Duha trebalo da bude završeno, a novo delo trebalo da počne.

Tokom svog života, Petar je živeo od pecanja, ali je još više živeo da bi propovedao. U poznijim godinama napisao je prvu i drugu Petrovu poslanicu, kao i nekoliko pisama tadašnjoj Filadelfijskoj crkvi. Duboko je ganuo ljude ovog perioda. Umesto da ljudima drži predavanja pozivajući se na svoja postignuća, on ih je na odgovarajući način opskrbljivao životom. Nikada nije zaboravio Isusova učenja pre nego što je On otišao i ona su ga tokom celog života nadahnjivala. Sledeći Isusa, odlučio je da na Gospodovu ljubav uzvrati svojom smrću i da u svemu sledi Njegov primer. Isus je pristao na ovo, pa se, kad je Petar imao 53 godine (više od 20 godina nakon Isusovog odlaska), Isus pred njim pojavio da bi mu pomogao da ispuni ono čemu je težio. Tokom narednih sedam godina, Petar je provodio život spoznavajući sebe. Jednoga dana, po isteku ovih sedam godina, bio je razapet naglavačke, čime je okončan njegov izuzetan život.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tumačenja tajni ’Božjih reči celoj vaseljeni’”, „O Petrovom životu”