Prvi korak na putu Svetoga Duha u čoveku jeste da, pre svega, ljudsko srce odvuče od ljudi, događaja i stvari u pravcu reči Božjih, navodeći ljudsko srce da veruje da su Božje reči neupitne i potpuno istinite. Ako veruješ u Boga, moraš verovati u Njegove reči; ako si, posle mnogo godina vere u Boga, i dalje nesvestan puta kojim je krenuo Sveti Duh, da li si ti zaista vernik? Da biste postigli normalan ljudski život – normalan ljudski život koji ima normalan odnos sa Bogom – prvo morate poverovati u Njegove reči. Ako nisi postigao prvi korak u delu Svetoga Duha u ljudima, onda nemaš temelj. Ako su izvan tebe i ona najmanje važna načela, kako ćeš ići putem pred sobom? Zakoračiti na pravi put kojim Bog usavršava čoveka znači stupiti na pravi put sadašnjeg dela Svetoga Duha; znači stupiti na put kojim ide Sveti Duh. Upravo sada, put kojim ide Sveti Duh jesu sadašnje reči Božje. Budući da je tako, ako ljudi žele da stupe na put Svetoga Duha, moraju da se pokore sadašnjim rečima ovaploćenog Boga i da ih jedu i piju. Delo koje On obavlja jeste delo reči; sve započinje od Njegovih reči i sve se gradi na Njegovim rečima, na Njegovim sadašnjim rečima. Bilo da je u pitanju sigurnost u ovaploćenog Boga ili spoznaja ovaploćenog Boga, oba zahtevaju da se u Njegove reči uloži više truda. U suprotnom, ljudi ne mogu ništa postići i ostaće bez ičega. Samo kroz izgradnju na temelju jedenja i pijenja Božjih reči, a time kroz Njegovu spoznaju i udovoljenje Njemu, ljudi mogu postepeno da izgrade normalan odnos sa Bogom. Za ljude nema bolje saradnje sa Bogom nego da jedu i piju Njegove reči i da ih sprovode u delo. Oni se takvom primenom najbolje osposobe da budu postojani u svedočenju o Božjem narodu. Kada ljudi razumeju suštinu sadašnjih Božjih reči i kad su u stanju da joj se pokore, oni žive na putu kojim ih vodi Sveti Duh i stupili su na pravi put na kome Bog usavršava čoveka. Ljudi su ranije mogli da zadobiju Božje delo naprosto tražeći Božju blagodat ili tražeći mir i radost, međutim, sada su stvari drugačije. Bez reči ovaploćenog Boga, bez stvarnosti Njegovih reči, ljudi ne mogu da zadobiju Božje odobravanje i svi će od Boga biti eliminisani. Da bi postigli normalan duhovni život, ljudi ponajpre treba da jedu i piju Božje reči i sprovode ih u delo, a zatim da, na temelju ovoga, uspostave normalan odnos sa Bogom. Kako ti sarađuješ? Kako si ti postojan u svedočenju o Božjem narodu? Kako gradiš normalan odnos sa Bogom?

Kako da ustanoviš da li u svom svakodnevnom životu imaš normalan odnos sa Bogom:

1. Da li veruješ u Božje sopstveno svedočanstvo?

2. Da li u svom srcu veruješ da su Božje reči istinite i nepogrešive?

3. Jesi li neko ko Njegove reči sprovodi u delo?

4. Da li si posvećen Njegovom nalogu? Šta činiš da bi bio posvećen Njegovom nalogu?

5. Da li sve što činiš služi tome da udovoljiš Bogu i budeš Mu posvećen?

Pomoću prethodno navedenih stavki možeš da proceniš da li u sadašnjoj fazi imaš normalan odnos sa Bogom.

Ako si u stanju da prihvatiš Božji nalog, da prihvatiš Njegovo obećanje i da slediš put Svetoga Duha, onda slediš Božju volju. U tebi samom, da li ti je jasan put Svetoga Duha? Da li ovoga časa postupaš u skladu sa putem Svetoga Duha? Da li se tvoje srce približava Bogu? Želiš li da ideš u korak sa najnovijom svetlošću Svetoga Duha? Želiš li da budeš zadobijen od strane Boga? Želiš li da postaneš ispoljavanje Božje slave na zemlji? Imaš li rešenost da postigneš ono što Bog zahteva od tebe? Ako, kada se izgovaraju reči Božje, u tebi postoji rešenost da sarađuješ i rešenost da udovoljiš Bogu – ako je to tvoj mentalitet – to znači da su Božje reči u tvom srcu urodile plodom. Ako nemaš takvu rešenost, ako nemaš ciljeve ka kojima stremiš, to znači da Bog tvoje srce nije pokrenuo.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”