U stremljenju ka promeni nečije život-naravi, put primene je vrlo jednostavan. Ako si, u svom stvarnom iskustvu, u stanju da slediš sadašnje reči Svetoga Duha i da doživiš Božje delo, onda je tvoja narav sposobna da se promeni. Ako slediš sve ono što Sveti Duh kaže i stremiš u skladu sa onim što Sveti Duh kaže, onda si neko ko je Njemu pokoran i doći će do promene u tvojoj naravi. Ljudske naravi se menjaju uz sadašnje reči Svetoga Duha; ako se uvek čvrsto držiš svojih starih iskustava i propisa iz prošlosti, onda se tvoja narav ne može promeniti. Ako današnje reči Svetoga Duha traže da svi ljudi zakorače u život normalne ljudskosti, a ti ostaješ usredsređen na spoljašnje stvari, zbunjen si u pogledu stvarnosti i ne shvataš je ozbiljno, onda si neko ko nije uspeo da ide u korak sa delom Svetoga Duha, neko ko nije stupio na put vođstva Svetoga Duha. Može li se tvoja narav promeniti ili ne može, zavisi od toga da li ideš u korak sa sadašnjim rečima Svetoga Duha i da li imaš istinsko znanje. Ovo se razlikuje od vašeg pređašnjeg shvatanja. Promena u tvojoj naravi kakvom si je ranije razumeo bila je u tome da si ti, koji olako osuđuješ, kroz Božju disciplinu prestao da nepromišljeno govoriš; međutim, to je samo jedan aspekt promene. Trenutno je od presudnog značaja slediti vođstvo Svetoga Duha: sledite sve ono što Bog kaže i budite pokorni svemu što On kaže. Čovek ne može sâm da promeni svoju narav; mora da bude podvrgnut sudu i grdnji, i patnji i oplemenjivanju, od Božjih reči, ili tome da ga Njegove reči dovode u red i orezuju ga. Jedino tada može postići pokornost i odanost Bogu, prestajući da prema Njemu bude površan. Ljudska narav se menja kroz oplemenjivanje Božjim rečima. Jedino kroz razotkrivanje, sud, disciplinu i orezivanje Njegovim rečima oni se više neće usuđivati da postupaju ishitreno, već će umesto toga postati smireni i staloženi. Najvažnije od svega jeste to da će biti u stanju da se pokore sadašnjim Božjim rečima i Njegovom delu. Čak i ako to nije u skladu sa ljudskim predstavama, biće u stanju da te predstave ostave po strani i namerno se pokore. U prošlosti, razgovor o promenama u naravi uglavnom se odnosio na to da je neko u stanju da se pobuni protiv sebe, da dopusti telu da pati, da disciplinuje telo i reši se telesnih sklonosti – što je jedna vrsta promene u naravi. Danas svi znaju da je pravi izraz promene naravi u pokornosti sadašnjim rečima Božjim i u istinskoj spoznaji Njegovog novog dela. Na ovaj način se može izbrisati prethodna ljudska spoznaja Boga, koja je bila obojena njihovim sopstvenim predstavama, a ljudi mogu steći istinsko znanje o Bogu i pokornost Bogu – jedino je ovo istinski izraz promene u naravi.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Ljudi čije su se naravi promenile jesu oni koji su ušli u stvarnost Božjih reči”