U čovekovom traženju danas postoji određeno odstupanje; oni samo traže da vole Boga i da udovolje Bogu, ali nemaju nikakvo znanje o Bogu i zanemarili su prosvećenje i prosvetljenje Svetog Duha u njima. Oni nemaju osnova za istinsko poznavanje Boga. Zato gube žar u meri u kojoj njihovo iskustvo napreduje. Svi oni koji traže da imaju istinsko bogopoznanje, iako ranije nisu bili u dobrom stanju, iako su bili skloni negativnosti i slabosti i često plakali, padali u bezvoljnost i gubili nadu – sada, kako stiču više iskustva, njihovo stanje se poboljšava. Nakon što su doživeli orezivanje i slom, i nakon što su prošli kroz krug kušnje i oplemenjivanja, postigli su veliki napredak. Negativna stanja su smanjena, i došlo je do nekih promena u njihovoj životnoj naravi. Kako prolaze kroz više kušnji, njihova srca počinju da vole Boga. Postoji pravilo u Božjem usavršavanju ljudi, a to je da te On prosvećuje koristeći tvoj poželjni deo, tako da imaš put ka primeni i možeš da se odvojiš od svih negativnih stanja, pomažući svom duhu da uspe da se oslobodi i učini da budeš u stanju da Ga više voliš. Tako dolaziš u stanje kada možeš da odbaciš iskvarenu Sotoninu narav. Ti si bezazlen i otvoren, voljan da upoznaš sebe i primeniš istinu. Bog će te sigurno blagosloviti, tako da kada budeš slab i negativan, On će te dvostruko prosvetiti, pomažući ti da bolje upoznaš sebe, da budeš spremniji da se pokaješ za sebe i da više budeš u stanju da primenjuješ ono što treba da primenjuješ. Samo na taj način tvoje srce može biti mirno i opušteno. Osoba koja obično obraća pažnju na poznavanje Boga, koja obraća pažnju na poznavanje sebe, koja obraća pažnju na svoju primenu, biće u stanju da često prima Božje delo, kao i Njegovo vođstvo i prosvećenje. Čak i kada je takva osoba možda u negativnom stanju, ona može odmah da preokrene stvari, bilo zbog delovanja savesti, bilo zbog prosvećenja koje dolazi od Božje reči. Promena nečije naravi uvek se postiže kada ta osoba poznaje svoje stvarno stanje i narav i delo Božje. Osoba koja je voljna da upozna sebe i otvori se, biće u stanju da sprovodi istinu. Takva osoba je osoba koja je verna Bogu, a osoba koja je verna Bogu poseduje razumevanje Boga, bilo da je to razumevanje duboko ili plitko, oskudno ili obilno. To je Božja pravednost, i to je nešto što ljudi postižu; to je njihov lični dobitak. Osoba koja ima znanje o Bogu je ona koja ima osnovu, koja ima viziju. Ovakva osoba je sigurna u vezi Božjeg tela i sigurna je i u Božju reč i Božje delo. Bez obzira na to kako Bog deluje ili govori, ili kako drugi ljudi izazivaju smetnje, ona može čvrsto da stoji i da ostane postojana u svom svedočenju o Bogu. Što je osoba više takva, to više može da sprovede istinu koju razume. Pošto uvek primenjuje Božju reč, ona stiče više razumevanja o Bogu i poseduje odlučnost da zauvek ostane postojana u svom svedočenju o Bogu.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo oni koji se usredsrede na primenu mogu biti usavršeni”