Ako želiš da budeš usavršen, moraš da ispuniš određene kriterijume. Kroz svoju rešenost, svoju upornost i svoju savest, i kroz svoju potragu, bićeš u stanju da iskusiš život i da udovoljiš Božjim namerama. Ovo je tvoj ulazak i to su stvari koje su neophodne na putu usavršavanja. Delo usavršavanja se može obaviti na svim ljudima. Svako ko stremi ka Bogu može biti usavršen i ima mogućnost i kvalifikacije da bude usavršen. Ovde ne postoji nikakvo utvrđeno pravilo. Može li neko da bude usavršen uglavnom zavisi od toga ka čemu stremi. Ljudi koji vole istinu i u stanju su da prožive istinu svakako mogu da budu usavršeni. Ljudi koji ne vole istinu ne dobijaju odobravanje od Boga; oni ne poseduju život koji Bog zahteva i ne mogu da budu usavršeni. Delo usavršavanja je samo zarad zadobijanja ljudi i nije u sastavu dela borbe sa Sotonom; delo osvajanja je samo zarad borbe sa Sotonom, što znači korišćenje osvajanja čoveka da bi se porazio Sotona. Delo osvajanja je glavno delo, najnovije delo, delo koje nikada ni u jednom dobu nije obavljeno. Može se reći da je cilj ove etape dela uglavnom da se osvoje svi ljudi kako bi se porazio Sotona. Delo usavršavanja ljudi – to nije novo delo. Suštinski cilj sveukupnog rada tokom Božjeg dela u telu jeste osvajanje ljudi. Ovo je kao u Doba blagodati, kada je glavno delo bilo iskupljenje celog ljudskog roda raspećem. „Zadobijanje ljudi” je predstavljalo dodatak delu u telu i obavljeno je tek nakon raspeća. Kada je Isus došao i obavljao Svoje delo, Njegov cilj je prvenstveno bio da iskoristi Svoje raspeće da bi trijumfovao nad ropstvom smrti i Ada, da bi trijumfovao nad Sotoninim uticajem – odnosno, da porazi Sotonu. Tek nakon što je Isus razapet, Petar je, korak po korak, krenuo na put usavršavanja. Naravno, Petar je bio među onima koji su sledili Isusa dok je Isus delovao, ali u to vreme nije bio usavršen. Naprotiv, tek nakon što je Isus dovršio Svoje delo Petar je postepeno shvatao istinu, a zatim postao usavršen. Ovaploćeni Bog dolazi na zemlju samo da završi ključnu, suštinsku etapu dela u kratkom vremenskom periodu, a ne da dugotrajno živi među ljudima na zemlji u nameri da ih usavršava. On ne obavlja to delo. On ne čeka do onog trenutka kada će čovek biti sasvim usavršen da bi završio Svoje delo. U tome nije cilj niti značaj Njegovog ovaploćenja. On dolazi jedino da obavi kratkotrajno delo spasavanja čoveka, a ne da obavlja dugotrajno delo usavršavanja čoveka. Delo spasavanja čoveka je reprezentativno, u stanju da pokrene novo doba. Može se završiti u kratkom vremenskom periodu. Međutim, usavršavanje čoveka zahteva da se čovek podigne na određeni nivo; za takvo delo je potrebno mnogo vremena. To je delo koje mora da obavi Duh Božji, ali se obavlja na temelju istine koja je izgovorena tokom dela u telu. Ono se, takođe, obavlja uzdizanjem apostola da sprovode dugotrajno pastirsko delo kako bi postigli Njegov cilj usavršavanja čoveka. Ovaploćeni Bog ne obavlja ovo delo. On samo govori o putu života kako bi ljudi razumeli, i On jedino čoveku daje istinu, a ne prati ga neprestano u primeni istine, jer to nije u okviru Njegove službe. Prema tome, On neće pratiti čoveka sve do dana dok čovek u potpunosti ne shvati istinu i potpuno ne zadobije istinu. Njegovo delo u telu se završava kada čovek zvanično uđe na pravi put vere u Boga, kada čovek zakorači na pravi put ka usavršavanju. U tom će trenutku, naravno, On takođe u potpunosti poraziti Sotonu i trijumfovati nad svetom. Njega ne zanima hoće li čovek u tom trenutku konačno ući u istinu, niti Ga zanima da li je čovekov život veliki ili minijaturan. Ništa od toga nije ono čime On u telu treba da upravlja; ništa od toga nije u okviru službe ovaploćenog Boga. Kada završi Svoje predviđeno delo, On će zaključiti Svoje delo u telu. Dakle, delo koje ovaploćeni Bog obavlja jeste samo ono delo koje Božji Duh ne može neposredno da obavi. Štaviše, to je kratkotrajno delo spasenja, a ne delo koje će On dugotrajno obavljati na zemlji.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Samo usavršeni mogu da žive smislenim životom”