I

Pod Božjom suverenošću, sve se rađa, živi i nestaje zbog Njegovog autoriteta i zarad Njegovog upravljanja. Neke stvari dođu i prođu tiho, a čovek ne može da vidi odakle su došle, niti da shvati obrasce koje one slede, a još manje može da razume razloge zbog kojih one dolaze i odlaze. Iako sve što se dešava među svim stvarima čovek može da vidi rođenim očima, da čuje rođenim ušima ili da to lično doživi, on još uvek ne zna ništa o namerama i mislima Stvoritelja koje se kriju iza svega što se dešava.

II

Pošto je čovek odlutao daleko od Stvoritelja i pošto ne prihvata činjenicu da Stvoriteljev autoritet ima suverenost nad svim stvarima, on nikad ne može da shvati ni da razume sve što se dešava pod suverenošću Stvoriteljevog autoriteta. Božja kontrola i suverenost prevazilaze granice ljudske mašte, ljudskog znanja, i onoga što ljudska nauka može da postigne; one su izvan sposobnosti stvorenog ljudskog roda. Neki ljudi kažu: „Nisi video Božju suverenost – kako možeš da veruješ da je sve ovo rezultat Njegovog autoriteta?” Videti ne znači nužno i verovati niti nužno znači priznati ili razumeti.

III

Odakle, onda, potiče verovanje? Sa sigurnošću se može reći da verovanje potiče od stepena i dubine ljudskog shvatanja i doživljavanja korena uzroka i stvarnosti stvari. Ako veruješ da Bog postoji, ali ne možeš da priznaš, a još manje da uvidiš činjenicu Božje kontrole i suverenosti nad svim stvarima, onda ti u svom srcu nikad nećeš priznati da Bog ima takav autoritet i da je Božji autoritet jedinstven, te Stvoritelja nećeš nikad istinski prihvatiti za svog Gospoda i svog Boga.

iz knjige „Reč”, tom II, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni III”