Ako toliki trud i tolike reči nisu imali nikakvog uticaja na tebe, kad dođe vreme da se delo Božje proširi ti nećeš moći da izvršiš svoju dužnost, i bićeš osramoćen i ponižen. Tada ćeš osetiti da toliko toga duguješ Bogu i da je tvoje znanje o Bogu tako površno. Ako ti danas, dok On deluje, ne stremiš ka znanju o Bogu, posle će biti kasno. Naposletku ćeš ostati bez ikakvog, pomena vrednog znanja – ostaćeš prazan, bez ičega u sebi. Šta ćeš koristiti da daš račun Bogu? Imaš li hrabrosti da se suočiš s Bogom? Već ovog časa treba naporno da radiš na svom stremljenju da bi na kraju, baš kao i Petar, spoznao koliko su Božja grdnja i sud korisni za čoveka, te da bez Njegove grdnje i suda čovek ne može biti spasen, već samo može sve dublje da tone u ovu prljavu zemlju, u sve dublji mulj. Sotona je ljude iskvario, a oni su jedni protiv drugih spletkarili, jedni se na druge ljutili i izgubili su svoje bogobojažljivo srce. Njihovo je buntovništvo preveliko, u njima ima isuviše predstava i svi oni pripadaju Sotoni. Bez Božje grdnje i suda, čovekova iskvarena narav ne bi mogla da bude očišćena i on ne bi mogao da bude spasen. Ono što se delovanjem ovaploćenog Boga u telu izražava, upravo je ono što izražava Duh, a delo koje On obavlja izvršava se u skladu sa delom koje obavlja Duh. Ako danas ništa ne znaš o tom delu, onda si zaista bezuman i toliko si toga izgubio! Ako od Boga nisi zadobio spasenje, onda je tvoja vera ništa drugo do religija, a ti si samo religiozni hrišćanin. Čvrsto se držeći izumrle doktrine, ostao si bez novog dela Svetoga Duha; oni drugi, koji streme ka ljubavi prema Bogu, u stanju su da steknu istinu i život, dok tvoja vera ne može da zadobije Božje odobrenje. Umesto toga, postao si zlotvor, neko čiji su postupci pogubni i puni mržnje; postao si predmet Sotoninih sprdnji i njegov zatočenik. Čovek u Boga ne treba da veruje, već da Ga voli, da stremi ka Njemu i da Mu se klanja. Ako danas ne težiš, doći će dan kad ćeš reći: „Zašto onomad nisam pravilno sledio Boga, niti Mu udovoljavao kako je trebalo, zašto nisam stremio ka promenama u svojoj život-naravi? Kako sad žalim što tada nisam bio u stanju da se pokorim Bogu i što nisam stremio ka poznanju Božje reči. Bog je tada mnogo govorio; kako sam mogao da ne stremim ka tome? Bio sam tako glup!” Donekle ćeš mrzeti sebe. Danas ne veruješ Mojim rečima i ne obraćaš pažnju na njih; kad dođe dan da se ovo delo proširi i da ga u celosti sagledaš, kajaćeš se i u tom trenutku ostaćeš bez reči. Blagoslova ima, ali ti ne znaš da uživaš u njima, postoji i istina, ali ti ka njoj ne stremiš. Zar time ne navlačiš nevolju na sebe? Iako sledeći korak Božjeg dela tek treba da otpočne, danas nema ničeg dodatnog u vezi sa zahtevima koji se pred tebe postavljaju i sa onim što se od tebe traži da proživiš. Toliko ima posla i toliko istina; zar oni ne zavređuju da ih spoznaš? Zar grdnja i sud nisu u stanju da probude tvoj duh? Zar grdnja i sud ne mogu da te nateraju da omrzneš sebe? Zar se zadovoljavaš životom pod uticajem Sotone, u miru i radosti, i sa ponešto telesne utehe? Nisi li ti najniži od svih ljudi? Niko nije gluplji od onih koji su spasenje videli, ali ne streme ka tome da ga zadobiju; to su ljudi koji se prepuštaju telesnosti i uživaju u Sotoni. Nadaš se da tvoja vera u Boga neće pred tebe postavljati nikakve izazove ni stradanja, pa čak ni najmanje poteškoće. Uvek stremiš ka bezvrednim stvarima i ne pridaješ nikakvu vrednost životu, već umesto toga daješ prednost svojim ekstravagantnim mislima, a ne istini. Tako si bezvredan! Živiš kao svinja – kakva je razlika između tebe i svinja ili pasa? Zar nisu oni koji ne streme ka istini, već vole telo, svi zveri? Nisu li svi oni mrtvaci bez duha upravo hodajući leševi? Koliko je reči izgovoreno među vama? Da li je među vama tek malo toga urađeno? Koliko sam vam toga pružio? Pa zašto to onda nisi zadobio? Na šta se tačno žališ? Nije li to što ništa nisi stekao posledica tvoje prevelike ljubavi prema telu? I nije li to posledica tvojih, preterano neumerenih misli? Nije li to zato što si isuviše glup? Ako nisi u stanju da stekneš ove blagoslove, možeš li Boga da kriviš što te nije spasao? Ono ka čemu ti stremiš jeste da zahvaljujući veri u Boga budeš u stanju da stekneš spokoj, da ti se deca ne razbolevaju, da ti muž ima dobar posao, da ti se sin dobro oženi, da ti ćerka nađe pristojnog muža, da tvoji volovi i konji dobro oru zemlju, da lepo vreme tokom godine donese dobru žetvu. To je ono za čim ti stremiš. Ti stremiš samo ka tome da udobno živiš, da ti porodicu ne zadese nikakve nesreće, da te vetrovi mimoiđu, da ti pesak ne dotakne lice, da ti useve ne odnese poplava, da te ne snađe nijedna katastrofa, da živiš u Božjem zagrljaju i u nekom udobnom gnezdu. Da li takva kukavica kao što si ti, koja uvek stremi ka telu, ima srca, ima duha? Zar ti nisi zver? Nudim ti istiniti put, ne tražeći ništa zauzvrat, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Da li si ti od onih koji veruju u Boga? Darujem te stvarnim ljudskim životom, ali ti ipak ne stremiš ka njemu. Zar se baš nimalo ne razlikuješ od svinje ili psa? Svinje ne streme ka ljudskom životu, one ne streme ka očišćenju i ne razumeju šta je život. Svakoga dana, nakon što se najedu, one naprosto spavaju. Dao sam ti istiniti put, ali ti ga ipak nisi zadobio: ostao si praznih ruku. Želiš li da i dalje ovako živiš, životom svinje? U čemu je značaj toga da takvi ljudi uopšte budu živi? Tvoj život je prostački i dostojan prezrenja, živiš usred prljavštine i raskalašno, i ne stremiš nikakvim ciljevima; nije li tvoj život najprostačkiji od svih? Imaš li drskosti da se suočiš s Bogom? Nastaviš li da stvari doživljavaš na ovaj način, da li nećeš ništa zadobiti? Podaren ti je istiniti put, a da li ćeš ga naposletku zaista i zadobiti, to zavisi od tvoje lične težnje.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”