Ja ću osvojiti čovečanstvo zato što su ljudi stvoreni Mojom rukom i, štaviše, uživali su u obilju predmeta koje sam Ja stvorio. Ali, ljudi su Mene takođe odbacili; ja sam odsutan iz njihovih srca, gledaju Me samo kao teret svog postojanja, čak do te mere da Me, iako su me uistinu videli, i dalje odbacuju i lupaju glavu smišljajući sve moguće načine da Me poraze. Ljudi Mi ne dopuštaju da se ozbiljno ponašam prema njima, da od njih nešto strogo zahtevam, niti Mi dozvoljavaju da im sudim ili da ih grdim zbog njihove nepravednosti. Daleko od toga da im je to zanimljivo, njih to nervira. I stoga je Moje delo da čovečanstvo koje jede, pije i uživa u Meni, a ne poznaje Me, potpuno porazim. Ja ću razoružati ljudski rod, a onda, uz pomoć Svojih anđela, uz Svoju slavu, vratiću se na mesto Svog stanovanja. Jer je ljudsko ponašanje odavno slomilo Moje srce i u komadiće razbilo Moje delo. Nameravam da ponovo uzmem u posed slavu koju je zlikovac oteo, pre nego što se srećno povučem, ostavljajući čovečanstvo da nastavi da vodi svoje živote, da nastavi da „živi i radi u miru i zadovoljstvu“, da nastavi da „obrađuje sopstvena polja“, i više im se neću mešati u živote. Ali, sad nameravam da u potpunosti ponovo uzmem u posed Svoju slavu iz ruku zlikovca, da u potpunosti povratim slavu koju sam ulio u čoveka prilikom stvaranja sveta. I nikada je više neću darovati ljudskoj rasi na zemlji. Jer, ne samo da ljudi nisu uspeli da sačuvaju Moju slavu, već su je zamenili za Sotonin lik. Ljudi ne cene Moj dolazak, niti se raduju danu Moje slave. Nije im drago da dobiju Moju grdnju, a još su manje voljni da Moju slavu Meni vrate, niti su voljni da odbace otrov zlikovca. Ljudski rod nastavlja da Me vara na iste, stare načine, ljudi se i dalje osmehuju široko, a lica su im srećna na isti, stari način. Nisu svesni dubine sumornosti koja će se spustiti na čovečanstvo nakon što ih Moja slava napusti. Posebno su nesvesni toga da, kada Moj dan nastupi za čitavo čovečanstvo, njima će biti još teže nego ljudima u Nojevo doba, jer oni ne znaju koliko je Izrael postao mračan kada ga je Moja slava napustila, kao što čovek zaboravi u zoru koliko je teško preživeti mrklu noć. Kada se sunce ponovo skrije i tama se spusti nad čovekom, on će ponovo jadikovati i škrgutati zubima u tami. Zar ste zaboravili, kada je Moja slava napustila Izrael, koliko je teško bilo Izraelcima da istrpe te dane patnje? Sada je doba kada vi vidite Moju slavu, a takođe je i doba kada delite dane Moje slave. Čovek će jadikovati usred tame kada Moja slava napusti poganu zemlju. Sada je dan slave kada obavljam Svoje delo, i to je dan kada čovečanstvo oslobađam patnje, jer Ja neću s njim deliti doba muke i nevolje. Ja samo želim da potpuno osvojim čovečanstvo i da potpuno porazim sve zlikovce među ljudima.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Šta znači biti stvarna osoba“