Vrlo uskoro Moje delo će biti završeno i mnoge godine provedene zajedno pretvoriće se u nepodnošljivu uspomenu. Ponavljao sam Svoje reči neprestano i uporno razvijao Svoje novo delo. Naravno, Moj savet je neophodna komponenta svakog dela koje obavljam. Bez Mog savetovanja, svi biste vi zalutali, a čak biste se i potpuno izgubili. Moje delo je sada pri kraju i u svojoj završnoj fazi. I dalje želim da se bavim savetovanjem, odnosno da vam ponudim par saveta. Nadam se samo da ste kadri da ne dozvolite da patnja koju sam podneo bude uzaludna i, ponajviše, da ste u stanju da razumete promišljenu brigu koju sam preduzeo i da se odnosite prema Mojim rečima kao da čine osnovu vašeg ponašanja kao ljudskih bića. Nezavisno od toga da li su to one reči koje ste voljni da čujete, nezavisno od toga da li ih prihvatate rado ili isključivo uz osećaj nelagode, vi se morate prema njima odnositi sa ozbiljnošću. U suprotnom, vaše ležerne i nezainteresovane naravi i držanja ozbiljno će Me uznemiriti i zapravo Me odbiti. Svim srcem se nadam da ste svi vi u stanju da čitate Moje reči iznova i iznova – na hiljade puta – i da ćete ih možda čak i naučiti napamet. Samo tako ćete postići da ne izneverite očekivanja koja imam od vas. Međutim, niko od vas sada ne živi takvim životom. Naprotiv, svi ste utonuli u razvratni život, život u kojem jedete i pijete do mile volje i niko među vama se ne služi Mojim rečima kako bi obogatio svoje srce i dušu. Shodno tome, zaključio sam da je pravo lice čovečanstva sledeće: svaki čovek Me može izdati u bilo kom trenutku i nijedan nije u stanju da potpuno veruje Mojim rečima.

„Sotona je čoveka toliko pokvario da on više nema ljudski izgled.“ Većina ljudi sada već u izvesnoj meri prepoznaje ovu izreku. Ovo kažem iz razloga što je „prepoznavanje“, na koje se Ja pozivam, samo neka vrsta površnog priznanja, za razliku od istinskog znanja. Pošto niko od vas ne može da dâ tačnu procenu niti temeljnu analizu svoje ličnosti, vi onda ostajete zbunjeni Mojim rečima. Ali ovog puta iskoristiću činjenice da objasnim najozbiljniji problem koji u vama postoji. Taj problem je izdaja. Svima vama je poznata reč „izdaja“ jer je većina ljudi nekim postupkom nekada izdala nekoga, kao što muž izdaje svoju ženu, žena izdaje muža, sin izdaje oca, ćerka izdaje majku, rob izdaje svog gospodara, prijatelji izdaju jedni druge, rođaci izdaju jedni druge, prodavci izdaju kupce i tako dalje. Svi ovi primeri sadrže suštinu izdaje. Ukratko, izdaja je oblik ponašanja koji krši obećanje, narušava moralne principe ili deluje suprotno ljudskoj etici, pokazujući time gubitak čovečnosti. Uopšteno govoreći, kao ljudsko biće koje je rođeno u ovom svetu, uradićeš nešto što predstavlja istine, bez obzira na to da li se sećaš da si ikada učinio nešto čime si izdao neku drugu osobu ili da si izdao druge ljude mnogo puta ranije. Pošto si u stanju da izdaš svoje roditelje ili prijatelje, onda si u stanju da izdaš i druge ljude i, štaviše, u stanju si da izdaš i Mene i da činiš stvari koje prezirem. Drugim rečima, izdaja ne znači samo površno nemoralno ponašanje, već nešto što se kosi sa istinom. Upravo odatle potiče izvor otpora čovečanstva i njegovog nepovinovanja Meni. Zbog toga sam to sažeo u sledećoj izjavi: izdaja je u čovekovoj prirodi, a ta priroda je veliki protivnik toga da svaki pojedinac bude u slozi usaglašavanja pojedinca sa Mnom.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Veoma ozbiljan problem: Izdaja (1)“