Na zemlji su sve vrste zlih duhova u stalnoj potrazi za mestom na kojem će moći da se skrase, te beskonačno tragaju za ljudskim telima koja bi mogli da zaposednu. Narode Moj! Morate ostati pod Mojom brigom i zaštitom. Ne budite nikada razvratni! Nikada se ne ponašajte bezobzirno! Trebalo bi da ponudiš svoju odanost u Mojoj kući, jer samo sa odanošću možeš da se pripremiš za kontranapad protiv podvala đavola. Ni pod kojim okolnostima ne treba da se ponašaš kao što si se ponašao u prošlosti, radeći jednu stvar preda Mnom, a drugu iza Mojih leđa; ako se tako budeš ponašao, onda za tebe nema iskupljenja. Zar nisam izgovorio više nego dovoljno ovakvih i sličnih reči? Upravo zato što je stara ljudska priroda nepopravljiva, morao sam ljude stalno iznova da podsećam. Nemojte zapadati u dosadu! Sve to govorim da bih obezbedio vašu sudbinu! Kužno i prljavo mesto je upravo ono što Sotoni treba; što ste beznadežnije neiskupljivi i razvratni, i odbijate da se podvrgnete suzdržavanju, to će više oni nečisti duhovi koristiti svaku priliku da uđu u vas. Ako ste došli do ove tačke, onda vaša odanost neće biti ništa drugo nego dokono ćeretanje, bez ikakve stvarnosti, a nečisti duhovi će progutati vašu odlučnost i preobraziti je u buntovništvo i sotonske zavere, koje će se koristiti da poremete Moje delo. Kada se tu nađeš, možeš očekivati da ću te pogoditi u bilo kojem trenutku. Niko ne razume ozbiljnost ove situacije; šta god da čuju, svi se naprosto prave gluvi, i nisu nimalo oprezni. Ne sećam se šta je učinjeno u prošlosti; da li još uvek čekaš da ti popustim tako što ću još jednom „zaboraviti”? Iako su Mi se ljudi suprotstavljali, neću to koristiti protiv njih, jer su isuviše malog rasta, tako da od njih nisam zahtevao previše. Sve što tražim jeste da ne budu razvratni i da se predaju suzdržanosti. Ispunjenje ovog jednog zahteva sigurno ne prevazilazi vaše sposobnosti, zar ne? Većina ljudi čeka da im Ja otkrijem još više tajni na koje mogu da pare oči. Međutim, čak i kada bi uspeo da shvatiš sve tajne neba, šta bi tačno mogao da učiniš sa tim znanjem? Da li će to povećati tvoju ljubav prema Meni? Da li bi to pokrenulo tvoju ljubav prema Meni? Ne potcenjujem ljude, niti olako donosim presude o njima. Da ovo nisu stvarne okolnosti ljudi, nikada ih ne bih tako ležerno krunisao ovakvim nazivima. Razmislite o prošlosti: koliko puta sam vas oklevetao? Koliko puta sam vas potcenio? Koliko puta sam vas pogledao ne obazirući se na vaše stvarne okolnosti? Koliko puta Moje izjave nisu uspele da vas od srca pridobiju? Koliko puta sam nešto rekao, a da nisam pogodio tonalitet koji bi odjeknuo duboko u vama? Ko je od vas čitao Moje reči a da se nije tresao od straha, strepeći u dubini duše da ću vas baciti u bezdan? U kome Moje reči ne izazivaju kušnju? U Mojim izjavama leži autoritet, ali ne u svrhu donošenja nemarnog suda o ljudima; već, imajući obzira prema njihovim stvarnim okolnostima, Ja im stalno obelodanjujem značenje sadržano u Mojim rečima. U stvari, da li postoji neko ko je sposoban da prepozna Moju svemoguću moć u Mojim rečima? Ima li koga ko može da shvati najčistije zlato u Mojim rečima? Koliko sam samo reči izgovorio? Da li ih je neko ikada cenio?

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”