Božji plan upravljanja proteže se na šest hiljada godina, a na osnovu razlika u Njegovom delu, podeljen je na tri razdoblja: prvo doba je starozavetno Doba zakona; drugo je Doba blagodati; a treće je doba poslednjih dana – Doba carstva. U svakom dobu predstavljen je drugačiji identitet. To je samo usled razlike u delu, odnosno, usled zahteva dela. Prva etapa dela tokom Doba zakona obavljena je u Izraelu, a druga etapa, kojom je delo iskupljenja zaključeno, obavljena je u Judeji. Isus je, zarad dela iskupljenja, rođen začećem od strane Svetoga Duha kao jedini Sin. Sve to je bila posledica zahteva dela. U poslednjim danima, Bog želi da proširi Svoje delo na neznabožačke narode i da osvoji tamošnji narod, kako bi Njegovo ime bilo veliko među njima. On želi da vodi čoveka u razumevanju cele istine i ulaska u nju. Celokupno ovo delo je obavio jedan Duh. Iako On to može da čini sa različitih stanovišta, priroda i načela dela ostaju isti. Kada osmotriš načela i prirodu dela koje su Oni obavili, tada ćeš znati da je sve to obavio jedan Duh. Ipak, neki mogu reći: „Otac je Otac; Sin je Sin; Sveti Duh je Sveti Duh, i na kraju će Oni postati jedno.“ Kako bi onda od Njih trebalo da napravite jedno? Kako Otac i Sveti Duh mogu postati jedno? Ako su Oni sami po sebi dvojica, zar onda Oni, bez obzira na to kako su zajedno spojeni, neće i dalje biti dva dela? Kada govorite o tome da od Njih napravite jedno, zar to nije naprosto spajanje dva zasebna dela kako bi se napravila jedna celina? Ali, zar Oni nisu bili dva dela pre nego što su postali celina? Svaki duh ima posebnu suštinu, a dva duha se ne mogu stopiti u jedan. Duh nije materijalni predmet i ne nalikuje ničemu drugom u materijalnom svetu. Prema čovekovom viđenju, Otac je jedan Duh, Sin je drugi, a Sveti Duh treći, a zatim se tri Duha pomešaju poput tri čaše vode u jednu celinu. Nisu li onda ta trojica napravili jednog? Ovo je potpuno pogrešno i besmisleno objašnjenje! Zar to nije deljenje Boga? Kako mogu Otac, Sin i Sveti Duh svi postati jedno? Zar Oni nisu tri dela, od kojih je svaki različite prirode? Ima i drugih koji kažu: „Zar nije Bog izričito rekao da je Isus Njegov voljeni Sin?“ Isus je voljeni Sin Božji, koji je Njemu sasvim po volji – to je, svakako, rekao Sâm Bog. To je bio Bog koji je svedočio o Sebi, ali samo iz drugačije perspektive, iz perspektive Duha na nebesima koji svedoči o Svom sopstvenom ovaploćenju. Na nebesima je Isus Njegovo ovaploćenje, a ne Njegov Sin. Da li razumete? Zar Isusove reči: „Ja sam u Ocu i Otac je u Meni“ ne ukazuju na to da su Oni jedan Duh? I zar Oni nisu, usled ovaploćenja, bili razdvojeni između nebesa i zemlje? U stvarnosti, Oni su i dalje jedno; bez obzira na sve, to je naprosto Bog koji svedoči o Sebi. Kao posledica promene doba, zahteva dela i različitih etapa u Njegovom planu upravljanja, ime kojim Ga čovek zove takođe se razlikuje. Kada je On došao da obavi prvu etapu dela, mogao se zvati samo Jahve, koji je pastir Izraelaca. U drugoj etapi, ovaploćeni Bog se mogao zvati samo Gospod i Hristos. Ali je u to vreme Duh na nebu izjavio samo da je On voljeni Sin Božji i nije pominjao da je On jedini Sin Božji. To se naprosto nije dogodilo. Kako bi Bog mogao imati jedino dete? Zar tada Bog ne bi postao čovek? Pošto je On bio ovaploćenje, zvali su Ga voljeni Sin Božji i iz toga je proizašao odnos između Oca i Sina. Bilo je to naprosto zbog razdvajanja nebesa i zemlje. Isus se molio iz perspektive tela. Pošto je On zaodenuo telo tako normalne ljudskosti, iz perspektive tog tela je rekao: „Moja spoljna ljuštura od stvorenog je bića. Pošto sam zaodenuo telo da bih došao na ovu zemlju, sada sam daleko, daleko od nebesa.“ Iz tog razloga, On je Bogu Ocu mogao da se moli jedino iz perspektive tela. To je bila Njegova dužnost i to je ono čime bi trebalo da bude opremljen ovaploćeni Duh Božji. Ne može se reći da On nije bio Bog samo zato što se molio Ocu iz perspektive tela. Iako su Ga zvali voljeni Sin Božji, On je i dalje bio Sâm Bog, jer je bio tek ovaploćenje Duha, a njegova suština je i dalje bila Duh. Ljudi se pitaju zašto se On molio ako je bio Sâm Bog. To je stoga što je On bio ovaploćeni Bog, Bog koji živi u telu, a ne Duh na nebesima. Prema čovekovom viđenju, Otac, Sin i Sveti Duh su svi Bog. Samo sva trojica pretvorena u jedno mogu se smatrati jednim pravim Bogom i, na taj je način, Njegova sila izuzetno velika. Ima onih koji kažu da je samo na taj način On sedmostruko pojačani duh. Kada se Sin posle Svog dolaska molio, On se molio tom Duhu. U stvarnosti, On se molio iz perspektive stvorenog bića. Budući da telo nije celovito, On nije bio ceo, te je u telo došao s mnogim slabostima i, dok je obavljao Svoje delo u telu, nailazio je na nevolje. Zato se on triput pomolio Bogu Ocu pre svog raspeća, kao i mnogo puta i pre toga. Molio se među Svojim sledbenicima; molio se sâm na gori; molio se na ribarskom brodu; molio se među mnoštvom ljudi; molio se kad je lomio hleb; i molio se kada je blagosiljao druge. Zašto je to činio? Duhu se On molio; molio se Duhu, Bogu na nebesima, iz perspektive tela. Prema tome, sa čovekove tačke gledišta, Isus je postao Sin u toj etapi dela. U ovoj etapi, međutim, On se ne moli. Zašto je to tako? Zato što On donosi delo reči, i sud i grdnju reči. On nema potrebu za molitvama i Njegova služba je da govori. Nije stavljen na krst i čovek Ga ne predaje vlastodršcima. On naprosto obavlja Svoje delo. U vreme kada se Isus molio, molio se Bogu Ocu za silazak carstva nebeskog, da se izvrši volja Očeva i da dođe delo. U ovoj etapi, carstvo nebesko se već spustilo, pa da li On i dalje treba da se moli? Njegovo delo je da privede doba kraju, a novih doba više nema, pa ima li potrebe moliti se za sledeću etapu? Bojim se da nema!

Brojne su protivrečnosti u čovekovim objašnjenjima. Zaista, sve su to čovekove predstave; bez daljeg preispitivanja, svi biste poverovali da su istinite. Zar ne znate da su te ideje o trojnom Bogu samo čovekove predstave? Nijedno čovekovo znanje nije potpuno, niti temeljno. Uvek ima nečistoća, a čovek ima previše ideja; ovo pokazuje da stvoreno biće naprosto ne može da objasni delo Božje. Previše je toga u čovekovom umu što se kosi sa istinom, a sve dolazi iz logike i misli. Može li tvoja logika temeljno da secira delo Božje? Možeš li da stekneš uvid u celokupno Jahveovo delo? Možeš li ti, kao čovek, da sve to prozreš ili je Sâm Bog taj koji je u stanju da vidi od večnosti do večnosti? Možeš li ti da vidiš od davne večnosti do večnosti koja će doći ili je Bog taj koji to može? Šta kažeš? Kako si ti to dostojan da objasniš Boga? Na čemu se zasniva tvoje objašnjenje? Jesi li ti Bog? Nebo i zemlju i sva stvorenja stvorio je Sâm Bog. Nisi ti to uradio, pa zašto daješ netačna objašnjenja? Dakle, nastavljaš li da veruješ u trojnog Boga? Zar ne misliš da je tako suviše tegobno? Za tebe bi bilo najbolje da veruješ u jednog Boga, a ne u trojicu. Najbolje je biti lak, jer je lako breme Gospodovo.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Da li Trojstvo postoji?“