I

Ako će ljudi da veruju u Boga i vole Ga, onda moraju da plate cenu. Umesto da teže da se spolja ponašaju na određen način, treba da traže istinski uvid u dubini svog srca. Voleti Boga iziskuje traženje Božjih namera u svemu, da kad god ti se nešto desi, uroniš duboko u sebe i pokušaš da dokučiš Božje namere i pokušaš da uvidiš koje su u tome Božje namere, šta On traži od tebe da postigneš, i kako da vodiš računa o Njegovim namerama.

II

Ako istinski voliš Boga i ne udovoljavaš telu, tada ćeš videti da je sve što Bog čini vrlo ispravno i vrlo dobro, i da su Njegovo proklinjanje tvog buntovništva i sud o tvojoj nepravednosti opravdani. Biće trenutaka kada te Bog prekoreva i dovodi u red, i stvara okruženja da bi te oplemenio, primoravajući te da dođeš pred Njega – a ti ćeš uvek osećati da je ono što Bog radi divno. Stoga ćeš imati osećaj kao da nema toliko boli i smatraćeš da je Bog tako divan.

III

Ako povlađuješ slabostima tela i kažeš da Bog preteruje, tada ćeš uvek osećati bol i žalost i celokupno delo Božje biće ti nejasno i činiće ti se da Bog uopšte ne saoseća sa ljudskom slabošću, niti je svestan ljudskih teškoća. Zato ćeš se uvek osećati jadno i usamljeno, kao da si pretrpeo veliku nepravdu, i tada ćeš početi da se žališ. Što više na ovaj način povlađuješ slabostima tela, više će ti se činiti da Bog preteruje, dok ne postane toliko loše da poričeš Božje delo, i počneš da se opireš Bogu i postaneš pun buntovništva. Stoga moraš da se pobuniš protiv tela, a ne da mu povlađuješ: „Supruzi (supruge), deca, izgledi, brak, porodica – ništa od toga nije bitno! U mom srcu postoji samo Bog, i ja moram dati sve od sebe da udovoljim Bogu, a ne da udovoljim telu.“ Moraš imati takvu odlučnost.

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Jedino voleti Boga znači istinski verovati u Boga”