I

Danas ne možeš biti zadovoljan samo time kako ćeš biti osvojen, već moraš razmisliti i kako treba da ideš putem koji je pred tobom. Moraš imati rešenost i hrabrost da budeš usavršen, i ne treba da sebe uvek smatraš nesposobnim. Može li istina da pokaže ikakvu pristrasnost? Može li se istina namerno suprotstaviti ljudima? Ako stremiš ka istini, može li te ona nadvladati? Ako se čvrsto zalažeš za pravdu, hoće li te ona srušiti? Ako si zaista rešen da težiš životu, može li ti život izmaći?

II

Ako u tebi nema istine, to nije zato što se istina oglušuje o tebe, već zato što se ti kloniš nje; ako za pravdu ne možeš da budeš postojan, to nije zato što s pravdom nešto nije u redu, već zato što smatraš da pravda iskrivljuje činjenice; ako nisi zadobio život nakon brojnih godina stremljenja, to nije zato što je život prema tebi nesavestan, već zato što si ti prema životu nesavestan i što si ga oterao od sebe; ako živiš u svetlosti, a tu svetlost ipak nisi zadobio, to nije zato što ta svetlost ne može da te obasja, već zato što nisi ni obratio pažnju na njeno postojanje i stoga te je svetlost tiho napustila.

III

Ako ne stremiš, onda se samo može reći da si bezvredno smeće, da nemaš hrabrosti da živiš i da nemaš duha da se odupreš silama tame. Prevelika si kukavica! Nisi u stanju da se oslobodiš opsade Sotoninih sila i spreman si samo da provedeš svoj život u ovakvom spokoju i sigurnosti, te da umreš u neznanju. Stremljenje ka tome da budeš osvojen jeste ono što bi trebalo da postigneš; to je tvoja neizostavna obaveza. Ako se zadovoljavaš samo time što si osvojen, time onda isteruješ postojanje svetlosti.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Petrova iskustva: njegovo znanje o grdnji i sudu”