I

„Božja zapovest Adamu” opisana u Bibliji je dirljiv i srcu mio prizor. Mada su u njemu prisutni samo Bog i čovek, bliskost među njima ispunjava ljude osećanjem divljenja.

II

Preobilna Božja ljubav slobodno se daje čoveku i okružuje ga; čovek je nevin i čist, neopterećen i bezbrižan, živi blaženim životom pod Božjim okom; Bog pokazuje brigu za čoveka, a čovek živi pod Božjom zaštitom i blagoslovom; sve što čovek radi i svaka njegova reč i delo su neraskidivo povezani sa Bogom i neodvojivi od Njega.

III

Bog prema čoveku oseća odgovornost od trenutka kad ga je stvorio. Koja je Njegova odgovornost? On čoveka mora da štiti i da brine o njemu. Nada se da čovek može da veruje Njegovim rečima i da ih sluša. To je ujedno i prvo Božje očekivanje od čoveka.

IV

Upravo s takvim očekivanjem, Bog kaže: „Slobodno jedi plodove sa svakog drveta u vrtu, ali nipošto nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla, jer ćeš onoga dana kad sa njega budeš okusio plodove, zasigurno umreti.“ Ove jednostavne reči predstavljaju Božju nameru. One takođe otkrivaju da je Bog u svom srcu počeo da pokazuje brigu za čoveka.

V

U ovih nekoliko jednostavnih reči vidimo Božje srce. Ima li u Božjem srcu ljubavi? Ima li brige? Božja ljubav i briga se mogu ne samo iskusiti, već i istinski i zapravo osetiti. Ali ako si ti bio neko sa savešću i ljudskošću, osetio bi toplinu, osetio bi se zbrinutim i voljenim, i osetio bi sreću.

VI

Kad se tako osećaš, kako ćeš se ponašati prema Bogu? Da li bi osetio svoju privrženost Njemu? Da li bi Ga iz dubine srca voleo i poštovao? Da li bi se tvoje srce približilo Bogu? Iz ovoga se može videti koliko je Božja ljubav važna za čoveka. I ono što je još važnije jeste čovekov doživljaj i razumevanje Božje ljubavi.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sȃm Bog I”