I

„Božja zapovest Adamu” opisana u Bibliji

je dirljiv i srcu mio prizor.

Mada su u njemu prisutni samo Bog i čovek,

bliskost među njima ispunjava vas osećanjem divljenja.

II

Preobilna Božja ljubav slobodno se daje čoveku i okružuje ga;

čovek je nevin i čist, neopterećen i bezbrižan,

živi blaženim životom pod Božjim okom;

Bog pokazuje brigu za čoveka,

a čovek živi pod Božjom zaštitom i blagoslovom;

sve što čovek radi i govori

neraskidivo je povezano i neodvojivo od Boga.

III

Bog prema čoveku oseća odgovornost od trenutka kad ga je stvorio.

Koja je Njegova odgovornost?

On čoveka mora da štiti i da brine o njemu.

Nada se da čovek može da veruje Njegovim rečima i da ih sluša.

To je ujedno i prvo Božje očekivanje od čoveka.

IV

Upravo s takvim očekivanjem, Bog kaže:

„Slobodno jedi plodove sa svakog drveta u vrtu,

ali nipošto nemoj jesti plodove s drveta poznanja dobra i zla,

jer ćeš onoga dana kad sa njega budeš okusio plodove,

zasigurno umreti.“

Ove jednostavne reči predstavljaju Božju nameru.

One takođe otkrivaju da je Bog u svom srcu počeo da pokazuje brigu za čoveka.

V

U ovih nekoliko jednostavnih reči vidimo Božje srce.

Ima li u Božjem srcu ljubavi? Ima li zabrinutosti?

Božja ljubav i briga se mogu ne samo razumeti,

već i intimno osetiti.

Kao osoba sa savešću i ljudskošću,

osetio bi toplinu, osetio bi se zbrinutim i voljenim,

i bio bi srećan.

VI

Kad se tako osećaš, kako ćeš se ponašati prema Bogu?

Da li bi osetio svoju privrženost Njemu?

Da li bi Ga iz sveg srca voleo i poštovao?

Da li bi se tvoje srce približilo Bogu?

Iz ovoga se može videti koliko je Božja ljubav važna za čoveka.

Međutim, ono što je još važnije jeste čovekov doživljaj i razumevanje Božje ljubavi.

iz knjige „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Božje delo, Božja narav i Sâm Bog I”