Bog koristi reči da stvori sve stvari (Odabrani odlomci)

1. Mojsijeva 1:3-5 Tada reče Bog: „Neka bude svetlost!” I postade svetlost. Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. Svetlost je Bog nazvao „dan”, a tamu je nazvao „noć”. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi.

1. Mojsijeva 1:6-7 Zatim reče Bog: „Neka se prostre svod posred voda da deli donje vode od gornjih voda!” Bog načini svod, te odvoji vode pod svodom od voda nad svodom. Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:9-11 Zatim reče Bog: „Vode pod svodom neka se saberu na jedno mesto i neka se pokaže kopno!” Tako se i zbilo. Kopno je Bog nazvao „zemlja”, a vodena zborišta „more”. Vide Bog da je to dobro. Zatim reče Bog: „Neka iz zemlje nikne bilje: ono koje u sebi nosi zrnevlje i drveta koja rađaju plod; sve bilje koje, svako prema svojoj vrsti, rađa na zemlji, i u sebi nosi svoje seme!” Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:14-15 Zatim reče Bog: „Neka budu svetila na nebeskom svodu da dele dan od noći, i da označavaju utvrđena doba, dane i godine, te da svetle na nebeskom svodu osvetljavajući zemlju!” Tako se i zbilo.

1. Mojsijeva 1:20-21 Zatim reče Bog: „Neka provrve vodom živa bića, i ptice nek polete nad zemljom po nebeskom svodu!” Bog je stvorio i morske nemani i svakojaka živa bića što se kreću i vrve u vodi, te sve ptice krilate po svojim vrstama. Vide Bog da je to dobro.

1. Mojsijeva 1:24-25 Zatim reče Bog: „Neka zemlja proizvede živa bića, svako prema svojoj vrsti: stoku, gmizavce i divlje životinje svake vrste!” Tako se i zbilo. Bog stvori svakovrsne divlje životinje, svakovrsnu stoku i svakovrsne gmizavce što puze po zemlji. Vide Bog da je to dobro.

Prvoga dana rođeni su dan i noć ljudskog roda i oni stoje čvrsto zahvaljujući autoritetu Božjem

Pogledajmo prvi pasus: „Tada reče Bog: ’Neka bude svetlost!’ I postade svetlost. Bog je video da je svetlost dobra, pa je razdelio svetlost od tame. Svetlost je Bog nazvao ’dan’, a tamu je nazvao ’noć’. Prođe veče, svanu jutro – dan prvi” (1. Mojsijeva 1:3-5). U ovom pasusu se opisuje prvo Božje delo na početku stvaranja i prvi dan koji je Bog doneo, a u kome su bili veče i jutro. Međutim, to je bio izuzetan dan: Bog je počeo da priprema svetlost za sva stvorenja i, povrh toga, odvojio je svetlost od tame. Na taj dan je Bog počeo da govori, a Njegove reči i autoritet postojali su naporedo. Njegov autoritet je počeo da se pokazuje među svim stvarima, a Njegova sila se širila među svim stvarima kao rezultat Njegovih reči. Od ovog dana pa nadalje, sve stvari su formirane i stajale su čvrsto zbog reči Božjih, autoriteta Božjeg i sile Božje, i počele su da funkcionišu zahvaljujući rečima Božjim, autoritetu Božjem i sili Božjoj. Kada je Bog izgovorio reči: „Neka bude svetlost!”, tada postade svetlost. Bog nije započeo nikakav program rada; svetlost se pojavila kao ishod Njegovih reči. Bila je to svetlost koju je Bog nazvao danom, a od koje čovekovo postojanje zavisi i danas. Prema Božjoj zapovesti, njena suština i vrednost nikada se nisu promenile i ona nikada nije nestala. Njeno postojanje pokazuje autoritet i silu Božju, i objavljuje postojanje Stvoritelja. Ona potvrđuje, svaki put iznova, identitet i status Stvoritelja. Ona nije nedodirljiva, niti prividna, već je prava svetlost koju čovek može da vidi. Počev od tog trenutka, u ovom praznom svetu u kome „zemlja je bila pusta i bezoblična, i tama se prostirala nad bezdanom”, nastala je prva materijalna stvar. Ova stvar je proizašla iz reči iz usta Božjih i pojavila se u prvom činu stvaranja svega stvorenog zbog autoriteta i izjava Božjih. Ubrzo nakon toga, Bog je naredio da se svetlost i tama razdvoje… Sve se promenilo i dovršilo zahvaljujući rečima Božjim… Bog je ovu svetlost nazvao „dan”, a tamu je nazvao „noć”. U tom trenutku, stvoreni su prvo veče i prvo jutro u svetu koji je Bog nameravao da stvori, a Bog je rekao da je to prvi dan. Taj dan je bio prvi dan u Stvoriteljevom stvaranju svih stvari, bio je početak stvaranja svih stvari i bio je to prvi put da su se autoritet i sila Stvoritelja pokazali u ovom svetu koji je On stvorio.

Kroz ove reči čovek može da sagleda autoritet Božji i Božje reči, kao i Božju silu. Budući da jedino Bog poseduje takvu silu, onda jedino Bog ima takav autoritet; budući da Bog poseduje takav autoritet, onda jedino Bog ima takvu silu. Da li bi ijedan čovek ili predmet mogli da poseduju takav autoritet i silu kao što je ova? Ima li odgovora u vašim srcima? Osim Boga, da li ijedno stvoreno ili nestvoreno biće poseduje takav autoritet? Da li ste ikada u nekoj knjizi ili publikaciji videli primer nečega takvog? Postoji li ikakav zapis da je neko stvorio nebo i zemlju i sva stvorenja? To se ne pojavljuje ni u jednoj drugoj knjizi niti zapisu; ovo su, naravno, jedine autoritativne i moćne reči o Božjem veličanstvenom stvaranju sveta i zabeležene su u Bibliji; ove reči govore o jedinstvenom autoritetu i identitetu Božjem. Može li se za takav autoritet i silu reći da simbolizuju jedinstveni identitet Božji? Može li se reći da su u posedu Boga i samo Boga? Nesumnjivo, jedino Sȃm Bog poseduje takav autoritet i silu! Takav autoritet i silu ne može posedovati niti zameniti nijedno stvoreno i nestvoreno biće! Je li ovo jedna od karakteristika Samoga jedinstvenog Boga? Jeste li svedočili tome? Ove reči brzo i jasno ljudima omogućavaju da shvate činjenicu da Bog poseduje jedinstven autoritet i jedinstvenu silu, vrhovni identitet i status. Na osnovu prethodne besede, možete li reći da je Bog u kojeg verujete Sȃm jedinstveni Bog?

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”