Iako je ljudski rod iskvaren, on i dalje živi pod suverenošću Stvoriteljevog autoriteta

Sotona hiljadama godina kvari ljudski rod. Naneo je neopisivu količinu zla, obmanjivao generaciju za generacijom i počinio gnusne zločine u svetu ljudi. Zlostavljao je čoveka, zaluđivao ga, zavodio da se protivi Bogu i činio bezbrojna zlodela koja su ometala i narušavala Božji plan upravljanja. Ipak, pod autoritetom Božjim, sve stvari i živa bića nastavljaju da se, kao i uvek do sada, pridržavaju pravila i zakona koje je Bog postavio. U poređenju sa autoritetom Božjim, Sotonina zla priroda i divljanje su toliko ružna, tako odvratna i prezira dostojna, a tako sitna i ranjiva. Iako Sotona hoda među svim stvarima koje je stvorio Bog, on nije u stanju da izvrši ni najmanju promenu u ljudima, događajima i stvarima koje je Bog predodredio. Prošlo je nekoliko hiljada godina, a ljudski rod još uvek uživa u svetlosti i vazduhu darovanim od Boga, i dalje udiše dah koji je izdahnuo Sâm Bog, i dalje uživa u cveću, pticama, ribama i insektima koje je stvorio Bog, i uživa u svim stvarima koje je obezbedio Bog; dan i noć se i dalje neprekidno smenjuju; četiri godišnja doba se uobičajeno smenjuju; leteće divlje guske odleću zimi, i još uvek se vraćaju sledećeg proleća; ribe u vodi nikada ne napuštaju reke i jezera – svoj dom; cvrčci na zemlji poletno pevaju tokom letnjih dana; zrikavci u travi nežno zuje u taktu vetra tokom jeseni; guske se okupljaju u jata, dok orlovi ostaju samotnjaci; čopori lavova se održavaju lovom; losovi ne mogu da se odvoje od trave i cveća… Sve vrste živih bića, među svim stvarima, odlaze i vraćaju se, da bi ponovo odlazile, milion promena nastaje u treptaju oka – međutim, ono što se ne menja jesu njihovi instinkti i zakoni opstanka. Oni žive u okrilju Božjeg snabdevanja i ishrane, i niko ne može da izmeni njihove instinkte, niko ne može da naruši pravila njihovog opstanka. Iako je ljudski rod, koji živi među svim stvarima, Sotona kvario i obmanjivao, čovek i dalje ne može da se odrekne vode koju je stvorio Bog, vazduha koji je stvorio Bog i svih stvari koje je stvorio Bog, već čovek i dalje živi i razmnožava se na ovom prostoru stvorenom od Boga. Instinkti ljudskog roda se nisu promenili. Čovek se još uvek uzda u svoje oči da bi video, u svoje uši da bi čuo, u svoj mozak da bi razmišljao, u svoje srce da bi razumeo, u svoje noge i stopala da bi hodao, u svoje ruke da bi radio, i tako dalje; svi instinkti koje je Bog darovao čoveku kako bi mogao da prihvati Božju opskrbu ostaju neizmenjeni, nisu se promenile sposobnosti preko kojih čovek sarađuje sa Bogom, sposobnost ljudskog roda da ispunjava dužnost stvorenog bića nije se promenila, potrebe ljudskog srca se nisu promenile, nije se promenila želja ljudskog roda da pronađe svoje poreklo, nije se promenila želja ljudskog roda da ga Stvoritelj spasi. Takve su trenutne okolnosti ljudskog roda, koji živi pod autoritetom Božjim i koji je pretrpeo krvavo pustošenje sprovedeno od Sotone. Iako je Sotona u velikoj meri opustošio ljudski rod, pa on više ne predstavlja Adama i Evu koji su u početku stvoreni, već je umesto toga prepun stvari koje su protivne Bogu, kao što su znanje, uobrazilje, predstave i tome slično, a i prepun je iskvarenih sotonskih naravi, u očima Boga to je i dalje isti onaj ljudski rod koga je On stvorio. Ljudski rod i dalje je pod suverenošću i orkestracijama Boga, i dalje živi onim tokom koji je Bog odredio, pa je tako, u očima Božjim, ljudski rod koga je iskvario Sotona prekriven prljavštinom, krče mu creva, reakcije su mu pomalo usporene, pamćenje pomalo loše, donekle je stariji, i to je sve – s druge strane, sve funkcije i instinkti čoveka potpuno su netaknuti. Ovo je ljudski rod koga Bog namerava da spase. Ovaj ljudski rod treba samo da začuje poziv Stvoritelja i da začuje glas Stvoritelja, pa će biti u stanju da ustane i požuri da pronađe izvor tog glasa. Ovaj ljudski rod treba samo da vidi lik Stvoritelja i zanemariće sve drugo, i sve će napustiti kako bi se dao za Boga, pa će čak i svoj život položiti za Njega. Kada u svom srcu shvati glas Stvoriteljevog srca, ljudski rod će odbaciti Sotonu i prikloniti se Stvoritelju; kada ljudski rod bude sasvim oprao prljavštinu sa svog tela i još jednom bude dobio hranu i opskrbu Stvoritelja, pamćenje ljudskog roda će se obnoviti, i u tom trenutku ljudski rod će se uistinu vratiti pod vrhovnu vlast Stvoritelja.

– „Reč”, 2. tom, „O spoznaji Boga”, „Sȃm Bog, jedinstveni I”