Predviđeni efekat dela osvajanja jeste, pre svega, u tome da se čovekovo telo više ne buni; odnosno, da čovekov um stekne novo znanje o Bogu, da čovekovo srce bude sasvim poslušno Bogu i da čovek teži da bude za Boga. Ne računa se da su ljudi osvojeni kada im se promene temperament ili telo; kada se promene čovekovo razmišljanje, čovekova svest i čovekov razum, odnosno, kada se promeni ceo tvoj mentalni stav – to će biti trenutak u kome si osvojen od Boga. Kada budete odlučili da budete poslušni i budete usvojili nov mentalitet, kada u Božje reči i delo više ne budete unosili svoje predstave ili namere i kada vaš mozak bude mogao normalno da razmišlja – što će reći, kada svim svojim srcem budete mogli da se potrudite za Boga – onda ćete biti tip osobe koja je u potpunosti osvojena. U religiji, mnogi ljudi dosta pate tokom svog života: pokoravaju svoje telo i nose svoj krst, nastavljajući da pate i trpe čak i kada su na samoj ivici smrti! Neki u jutro svoje smrti i dalje poste. Celog svog života sebi uskraćuju lepu hranu i odeću, usredsređujući se isključivo na patnju. Oni su u stanju da pokore svoje telo i odreknu se svoje telesnosti. Njihov duh za podnošenjem patnje je vredan pohvale. Međutim, nije bilo ni najmanjeg obračunavanja sa njihovim razmišljanjem, njihovim predstavama, njihovim mentalnim stavom i, svakako, sa njihovom starom prirodom. Nedostaje im istinsko znanje o njima samima. Njihova mentalna slika o Bogu jeste ona tradicionalna slika o neodređenom Bogu. Njihova rešenost da pate za Boga potiče od njihove revnosti i dobrog karaktera njihove ljudskosti. Iako veruju u Boga, niti Ga razumeju niti spoznaju Njegovu volju. Oni samo rade i slepo pate za Boga. Ne pronalaze nikakvu vrednost u razboritosti, malo brinu o tome kako da se postaraju da svojom službom zaista ispune Božju volju, a još manje su svesni kako da steknu znanje o Bogu. Bog kome oni služe nije Bog prema Njegovom suštinskom liku, već Bog kojeg su zamislili, Bog za koga su samo čuli ili o kome su samo čitali iz pisanih legendi. Oni tada koriste svoju bujnu maštu i pobožnost da bi patili za Boga i preduzeli Božje delo koje Bog želi da obavi. Njihova služba je previše neprecizna, takva da praktično niko od njih nije u stanju da istinski služi u skladu sa Božjom voljom. Bez obzira na to koliko rado pate, njihov prvobitni pogled na službu i njihova mentalna slika o Bogu ostaju nepromenjeni, jer nisu prošli Božji sud, grdnju, oplemenjivanje i usavršavanje, niti ih je iko vodio koristeći istinu. Čak i ako veruju u Isusa Spasitelja, niko od njih nije nikada video Spasitelja. Za Njega znaju samo kroz legende i po čuvenju. Kao ishod toga, njihova služba ne znači ništa više od nasumičnog služenja zatvorenih očiju, poput slepca koji služi svom ocu. Šta se naposletku može postići takvom službom? I ko bi to odobravao? Od početka do kraja, njihova služba sve vreme ostaje ista; oni dobijaju jedino lekcije koje je stvorio čovek i svoju službu zasnivaju samo na svojoj prirodnosti i sopstvenim sklonostima. Kakvu bi nagradu ovo moglo doneti? Čak ni Petar, koji je video Isusa, nije znao kako da služi u skladu sa Božjom voljom; to je saznao tek na kraju, u svojoj starosti. Šta ovo govori o onim slepcima koji ni u najmanjoj meri nisu iskusili to da se sa njima obračunava niti to da budu orezani, i koji nisu imali nikoga da ih vodi? Nije li danas služba mnogih među vama poput službe ovih slepaca? Svi oni koji nisu dobili sud, nisu dobili orezivanje i obračunavanje, i koji se nisu promenili – nisu li svi oni nepotpuno osvojeni? Od kakve su koristi takvi ljudi? Ako tvoje razmišljanje, tvoje znanje o životu i tvoje znanje o Bogu ne pokazuje nikakvu novu promenu i ti zaista ništa ne dobijaš, onda u svojoj službi nećeš nikada postići ništa značajno! Bez vizije i novog znanja o Božjem delu, ti nisi osvojen. Način na koji slediš Boga tada će biti kao kod onih koji pate i poste: male vrednosti! Upravo zbog činjenice da je malo svedočanstva u tome što rade, Ja kažem da je njihova služba uzaludna! Tokom svog života, ti ljudi pate i provode vreme u zatvoru; uvek su strpljivi, puni ljubavi i uvek nose krst, svet ih ismeva i odbacuje, proživljavaju svaku nevolju i premda jesu poslušni do samoga kraja, i dalje nisu osvojeni i ne mogu da posvedoče da su osvojeni. Mnogo su propatili, ali u sebi uopšte ne spoznaju Boga. Nije bilo obračunavanja ni sa čim od njihovog starog razmišljanja, starih predstava, religioznih običaja, znanja koje je stvorio čovek i ljudskih ideja. U njima nema ni trunčice novog znanja. Nijedan delić njihovog znanja o Bogu nije istinit niti tačan. Pogrešno su razumeli Božju volju. Da li ovo služi Bogu? Kakvo god da je tvoje znanje o Bogu u prošlosti, ako danas ono ostane isto i ako svoje znanje o Bogu nastaviš da zasnivaš na sopstvenim predstavama i idejama bez obzira na to šta Bog radi, odnosno, ako ne poseduješ novo, istinsko znanje o Bogu i ne uspevaš da spoznaš istinski lik i narav Božju, ako je tvoje znanje o Bogu i dalje vođeno feudalnim, sujevernim razmišljanjem i još uvek se rađa u ljudskoj mašti i predstavama, onda ti nisi osvojen. Sve ove mnoge reči koje ti sada govorim imaju za cilj da ti pruže spoznaju, da te ovo znanje odvede do novijeg, tačnog znanja; osim toga, imaju za cilj da iskorene stare predstave i staro znanje u tebi, kako bi mogao da poseduješ novo znanje. Ako istinski budeš jeo i pio Moje reči, onda će se tvoje znanje značajno promeniti. Dokle god budeš jeo i pio Božje reči srcem koje je poslušno, tvoje će gledište biti preokrenuto. Dokle god budeš mogao da prihvatiš ponovljene grdnje, tvoj stari mentalitet će se postupno promeniti. Dokle god će tvoj stari mentalitet temeljno biti zamenjen novim, shodno tome će se promeniti i tvoje praktično delovanje. Na ovaj način će tvoja služba postajati sve usmerenija ka pravom cilju, sve više u stanju da ispuni Božju volju. Ako možeš da promeniš svoj život, svoje znanje o ljudskom životu i svoje brojne predstave o Bogu, onda će se tvoja prirodnost postepeno smanjivati. Upravo ovo, i ništa manje od ovoga, jeste efekat kada Bog osvaja ljude, to je promena koja nastupa u ljudima. Ako, u svojoj veri u Boga, znaš jedino to da pokoriš svoje telo, da trpiš i patiš, i ne znaš je li to ispravno ili pogrešno, a još manje zbog koga se to čini, kako onda takvo praktično delovanje može dovesti do promene?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (3)“