Kada pozdrav carstvu zazvoni – što je upravo kada sedam gromova zatutnje – taj zvuk trese i nebo i zemlju, protresa empirej i čini da strune u svakom ljudskom srcu zatrepere. Himna carstvu svečano se uzdiže u zemlji velike crvene aždaje, dokazujući da sam uništio tu naciju i uspostavio Svoje carstvo. Što je još važnije, Moje carstvo je uspostavljeno na zemlji. U ovom trenutku, Ja počinjem da šaljem Svoje anđele svim narodima sveta da bi oni mogli da nastave da usmeravaju Moje sinove, Moj narod; to takođe činim da bi se ispunili zahtevi sledećeg koraka Mog dela. Međutim, Ja lično stižem na mesto gde sklupčana leži velika crvena aždaja, i odmeravam snage sa njom. Jednom kada Me čitavo čovečanstvo upozna u telesnom obliku i bude u stanju da vidi Moje telesne postupke jazbina velike crvene aždaje pretvoriće se u pepeo i nestati bez traga. Pošto vi, kao narod Mog carstva, mrzite veliku crvenu aždaju do srži, morate zadovoljiti Moje srce svojim postupcima, i na taj način osramotiti aždaju. Da li iskreno osećate da je velika crvena aždaja mrska? Da li zaista osećate da je ona neprijatelj Cara ovog carstva? Da li zaista verujete da možete divno da svedočite o Meni? Da li ste stvarno uvereni da možete da pobedite veliku crvenu aždaju? To je ono što tražim od vas; sve što mi je potrebno jeste da vi budete u stanju da dostignete ovaj korak. Hoćete li biti u stanju to da učinite? Da li verujete da možete to da postignete? Šta su, tačno, ljudi sposobni da urade? Zar nije bolje da to uradim sam? Zašto kažem da se Ja lično spuštam na poprište bitke? Želim vašu veru, a ne vaša dela. Nijedno ljudsko biće nije kadro da shvati Moje reči na jednostavan način, i zato samo ovlaš bacaju pogled na njih. Da li vam je to pomoglo da ostvarite svoje ciljeve? Da li ste Me spoznali na taj način? Da budem iskren, od ljudi na zemlji niko nije u stanju da Me pogleda pravo u lice, i niko nije u stanju da shvati čisto i neuprljano značenje Mojih reči. Stoga sam pokrenuo projekat bez presedana na zemlji, kako bih postigao Svoje ciljeve i uspostavio istinsku sliku o Sebi u srcima ljudi. Tako ću okončati razdoblje u kojem predstave imaju moć nad ljudima.

Ne samo da se danas spuštam na naciju velike crvene aždaje, već okrećem glavu da se suočim i sa čitavom vaseljenom, izazivajući potres čitavog empireja. Postoji li igde ijedno mesto koje nije podređeno Mom sudu? Postoji li ijedno mesto koje ne živi pod nesrećama kojima ga obasipam? Gde god sam prošao, rasuo sam svakakvo „semenje katastrofe”. To je jedan od načina na koji radim i bez sumnje je čin spasenja za čovečanstvo, a ono što im pružam i dalje je vrsta ljubavi. Želim da dozvolim još većem broju ljudi da Me upoznaju i da Me mogu videti, i da na taj način počnu da se boje Boga koga nisu mogli da vide toliko godina, ali koji je, upravo sada, praktičan. Zašto sam stvorio svet? Zašto ih, nakon što su ljudi postali iskvareni, nisam potpuno uništio? Zašto cela ljudska rasa živi usred nesreća? Koji je bio Moj razlog da se odenem u telo? Kada obavljam Svoje delo, čovečanstvo se ne navikava samo na gorak ukus, već i na sladak. Od svih ljudi na svetu, ko ne živi unutar Moje blagodati? Da ljudska bića nisam obdario materijalnim blagoslovima, ko bi na svetu mogao da uživa u izobilju? Da li je blagoslov to što vam dozvoljavam da zauzmete svoje mesto kao Moj narod? Da niste Moj narod, već uslužitelji, zar ne biste postojali u Mojim blagoslovima? Niko od vas nije sposoban da pronikne u poreklo Mojih reči. Ljudska bića – daleko od toga da cene zvanja koja sam im dodelio – mnoga od njih, zbog zvanja „uslužitelj”, nose gorčinu u svojim srcima, dok mnoga druga, zbog zvanja „Moj narod”, gaje ljubav prema Meni u svojim srcima. Niko ne treba da pokušava da Me prevari; Moje oči su svevideće! Ko od vas prima dragovoljno, ko od vas pruža potpunu pokornost? Da se pozdrav carstvu nije oglasio, da li biste zaista mogli da se pokorite do kraja? Ono što su ljudi sposobni da urade i misle, i koliko daleko su u stanju da odu – sve sam to Ja odavno unapred odredio.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, 10. poglavlje, „Božje reči celoj vaseljeni”