I

Zarad svojih sudbina, treba da postignete to da vas Bog prizna. Pošto priznajete da ste članovi Božje kuće, tada treba da učinite Boga spokojnim u svakom pogledu, i da Mu udovoljavate u svemu, što će reći, morate postupati po načelima i u skladu sa istinom. Ako to ne možeš postići, Bog će te se gnušati i svi će te odbaciti sa prezirom. Onog trenutka kada se nađeš u ovakvoj nevolji, više se ne možeš smatrati članom Božje kuće, a to je upravo ono što znači nemati priznanje od Boga.

II

Svaka osoba je, u toku svog života u veri u Boga, činila stvari koje se opiru Bogu, i obmanjuju Ga. Neke stvari se ne moraju beležiti kao prestupi, ali su neke neoprostive, jer postoje mnoga dela kojima se krše upravne odluke − dela kojima se vređa Božja narav. Podstičem vas da učinite stvarni napor da razumete sadržaj upravnih odluka i da nastojite da spoznate Božju narav. U suprotnom, biće vam teško da držite jezik za zubima, vaš jezik će laparati i sipaćete visokoparne reči, nesvesno vređajući Božju narav i zapadajući u tamu, izgubivši prisustvo Svetoga Duha i svetlost.

III

Zato što si neprincipijelan u svojim postupcima, radeći i govoreći ono što ne treba, primićeš odmazdu koju zaslužuješ. Iako si ti sâm neprincipijelan na rečima i delu, treba da znaš da je Bog izuzetno principijelan u obe ove stvari. Razlog za odmazdu prema tebi leži u činjenici da si uvredio Boga, a ne neku osobu. Ako mnogo puta uvrediš Božju narav u životu, sigurno ćeš postati dete pakla. Ako si poštena osoba i neko ko deluje u skladu sa načelima, možeš biti za Boga osoba od poverenja. Ako svojim delima ne vređaš Božju narav i tražiš Božje želje, i ako imaš bogobojažljivo srce, onda tvoja vera zadovoljava standard.

iz knjige „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Tri opomene”