Svakodnevne reči Božje: Ovaploćenje | Fragment 137
јул 22, 2023
Kada Bog dođe na zemlju, On obavlja samo Svoja dela u okviru božanstva, a što je nebeski Duh poverio ovaploćenom Bogu. Kada dođe, On samo govori širom zemlje, da bi različitim sredstvima i iz različitih uglova dao glas Svojim izjavama. On za Svoje ciljeve i radna načela uglavnom uzima snabdevanje čoveka i učenje čoveka, i ne bavi se stvarima kao što su međuljudski odnosi ili detalji ljudskih života. Njegova osnovna služba je da govori u ime Duha. Odnosno, kada se Božji Duh javi u opipljivom telesnom obliku, on samo snabdeva čovekov život i oslobađa istinu. Ne meša se u ljudska dela, odnosno, ne učestvuje u delima čovečjim. Ljudi ne mogu da obavljaju božanska dela, a Bog ne učestvuje u ljudskim delima. Tokom svih godina otkad je Bog sišao na zemlju da sprovodi Svoja dela, uvek je to činio kroz ljude. Ovi ljudi se, međutim, ne mogu smatrati ovaploćenim Bogom – već samo onima koje Bog koristi. Bog današnjeg vremena, sa druge strane, može da govori neposredno iz ugla božanskog, odašiljući glas Duha i radeći u ime Duha. Svi oni koje je Bog tokom vremena upotrebio isto su tako primeri Božjeg Duha koji deluje u telu od krvi i mesa – zašto se oni onda ne mogu nazvati Bogom? Ali današnji Bog je i Božji Duh koji dela neposredno u telu, a i Isus je bio Božji Duh koji deluje u telu; oboje se nazivaju Bogom. Dakle, u čemu je razlika? Ljudi koje je Bog tokom vremena upotrebljavao svi su bili u stanju normalno da misle i razmišljaju. Svi su razumeli načela ljudskog ponašanja. Imali su normalne ljudske ideje i posedovali su sve što bi normalni ljudi trebalo da poseduju. Većina ih je imala izuzetan talenat i urođenu inteligenciju. Delujući na ove ljude, Božji Duh je upregao njihove talente, koji su njihov Bogom-dani dar. Božji Duh uveo je njihove talente u igru, koristeći njihove jake strane da služe Bogu. Međutim, suština Boga je bez ideja ili misli, neiskvarena ljudskim namerama, i čak nema ni ono što normalni ljudi poseduju. Što znači da nije ni u toku sa načelima ljudskog ponašanja. Tako je kada se današnji Bog spusti na zemlju. Njegovo delovanje i Njegove reči nisu iskvarene ljudskim namerama niti ljudskim mislima, već su neposredno ispoljavanje namera Duha, i On radi neposredno u Božje ime. To znači da Duh neposredno govori, odnosno božanstvo neposredno deluje, ne mešajući u to ni trun ljudskih namera. Drugim rečima, ovaploćeni Bog neposredno otelovljuje božanstvo, nema ljudskih misli niti ideja i ne razume načela ljudskog ponašanja. Kada bi delovalo samo božanstvo (odnosno kada bi samo Bog Sâm delovao) ne bi bilo načina da se Božje delo sprovodi na zemlji. Dakle, kada Bog dođe na zemlju, mora da ima manji broj ljudi koje On koristi da bi delovao među ljudskim rodom u sprezi sa delovanjem koje Bog sprovodi u božanstvu. Drugim rečima, On koristi ljudsko delovanje kao potporu za Svoje božansko delovanje. Tako je bilo sa Isusom i Njegovim apostolima. Tokom Njegovog vremena u svetu, Isus je poništio stare zakone i uspostavio nove zapovesti. Takođe je izgovorio mnoge reči. Sva ta dela sprovedena su u božanstvu. Ostali, kao što su Petar, Pavle i Jovan, svoja su potonja dela oslanjali na temelje Isusovih reči. Što će reći, Bog je počeo Svoje delovanje u tom dobu, uvodeći početak Doba blagodati; odnosno, On je uveo novu eru, ukidajući staru i ispunjavajući reči: „Bog je Početak i Svršetak“. Drugim rečima, čovek mora da sprovodi ljudska dela na temelju božanskih dela. Nakon što je Isus izgovorio sve što je morao da izgovori i završio Svoje delovanje na zemlji, napustio je čoveka. Nakon toga su svi ljudi u svom delovanju postupali u skladu sa načelima izraženim Njegovim rečima i primenjivali ih u skladu sa istinama o kojima je On govorio. Svi su ti ljudi radili za Isusa. Da je samo Isus delovao, koliko god da je reči izgovorio, ljudi ne bi imali načina da se pozabave Njegovim rečima, jer je On delovao u božanstvu i mogao je da izgovara samo reči božanstva i ne bi mogao da objasni stvari u meri u kojoj bi normalni ljudi mogli da razumeju Njegove reči. Tako su Mu bili neophodni apostoli i proroci koji su došli nakon Njega da upotpune Njegova dela. Ovo je načelo po kom Bog ovaploćeni sprovodi Svoja dela – koristeći ovaploćeno telo da govori i deluje da bi završio delo božansko, a potom koristeći manji ili možda veći broj ljudi kojima je Božje srce naklonjeno da upotpune Njegovo delo. Odnosno, Bog koristi ljude kojima je naklonjen da deluju kao pastiri i poje ljudski rod, da bi Božji izabrani narod mogao da stupi u stvarnost istine.
Da je Bog, kada je ušao u telo, samo obavljao delo božanstva i da nije bilo ljudi po Njegovom srcu da rade u saglasju sa Njim, čovek tada ne bi bio sposoban da razume Božju volju niti da se bavi Bogom. Bog mora da koristi normalne ljude koji su po Njegovom srcu da bi dovršio ovo delo, da bi motrio na crkve i čuvao ih, kako bi se mogao postići nivo koji su čovekovi kognitivni procesi, njegov mozak, u stanju da zamisle. Drugim rečima, Bog koristi mali broj ljudi koji su po Njegovom srcu da „prevedu“ delo koje On obavlja u okviru Svog božanstva, tako da ono može da se otvori – da transformiše božanski jezik u ljudski jezik, ne bi li ljudi mogli da ga shvate i razumeju. Da Bog to nije učinio, niko ne bi razumeo Božji božanski jezik, jer su ljudi po Božjem srcu, na kraju krajeva, neznatna manjina, a čovekova sposobnost razumevanja je slaba. Zato Bog bira ovaj metod samo kada dela u ovaploćenom telu. Da postoji samo božansko delo, ne bi bilo načina da čovek spozna Boga niti da se bavi Bogom, jer čovek ne razume Božji jezik. Čovek je u stanju da razume ovaj jezik samo posredstvom ljudi koji su po Božjem srcu, koji razjašnjavaju Njegove reči. Međutim, kad bi samo takvi ljudi delovali unutar ljudskosti, to bi moglo jedino da održava čovekov normalan život; to ne bi moglo da preobrazi čovekovu narav. Božje delo ne bi moglo imati novu početnu tačku; postojale bi samo iste stare pesme, iste stare floskule. Samo posredstvom ovaploćenog Boga, koji kaže sve što treba da se kaže i čini sve što treba da se učini u periodu Svog ovaploćenja, nakon čega ljudi delaju i doživljavaju prema Njegovim rečima, samo tako će njihova životna dispozicija moći da se promeni i samo tako će oni moći da idu u korak s vremenom. On koji dela unutar božanstva predstavlja Boga, dok oni koji delaju unutar ljudskosti jesu ljudi koje Bog koristi. Što će reći, ovaploćeni Bog se suštinski razlikuje od ljudi koje Bog koristi. Ovaploćeni Bog je u stanju da obavlja delo božanstva, pri čemu to nije slučaj sa ljudima koje Bog koristi. Na početku svakog doba, Božji Duh govori lično i pokreće novu eru kako bi doveo čoveka na novi početak. Kada završi s govorom, to označava da je Božje delo unutar Njegovog božanstva obavljeno. Nakon toga, svi ljudi slede vođstvo onih koje Bog koristi kako bi ušli u svoje životno iskustvo. Prema istom principu, ovo je takođe etapa u kojoj Bog dovodi čoveka u novo doba i ljudima daje novu polaznu tačku – u kom trenutku se okončava Božje delo u telu.
– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Suštinska razlika između ovaploćenog Boga i ljudi koje Bog koristi“
Bog može naše patnje da pretvori u blagoslove. Ako verujete u to, da li biste želeli da se pridružite našoj grupi da naučite Božje reči i tako primite Njegove blagoslove?
Ostali video prilozi