U Dobu carstva, Bog koristi reči da bi uveo novo doba, promenio sredstva kojima deluje i obavio delo čitavog doba. To je načelo po kojem Bog deluje u Dobu reči. On se ovaplotio i govori iz različitih perspektiva, kako bi čovek zaista mogao da vidi Boga, koji je Reč koja se pojavljuje u telu, i da ugleda Njegovu mudrost i čudesnost. Bog ovako sprovodi delo da bi uspešnije ostvario cilj osvajanja čoveka, usavršavanja čoveka i čovekove eliminacije, što je istinsko značenje upotrebe reči zarad obavljanja dela u Dobu reči. Putem reči, ljudi spoznaju Božje delo, Božju narav, suštinu čoveka i ono u šta čovek treba da zakorači. Putem reči, delo koje Bog želi da obavi u Dobu reči ostvaruje se u celosti. Putem reči ljudi bivaju razotkriveni, eliminisani i kušani. Ljudi su videli ove reči, čuli te reči i priznali postojanje tih reči. Kao rezultat toga, počeli su da veruju u postojanje Boga, u svemoć i mudrost Božju, kao i u Božje srce koje čoveka voli i želi da ga spase. Izraz „reči” možda je jednostavan i običan, ali reči izgovorene iz usta ovaploćenog Boga potresaju vaseljenu, preobražavaju ljudsko srce, preobražavaju čovekove predstave i stare naravi, i preobražavaju dosadašnji izgled celog sveta. Kroz sva vremena, samo Bog današnjice deluje na ovaj način i samo On tako govori i na taj način dolazi da spase čoveka. Od danas pa nadalje, čovek živi pod vođstvom Božjih reči, pastirski čuvan i snabdeven Njegovim rečima. Ljudi žive u svetu Božjih reči, među kletvama i blagoslovima Božjih reči, a većina njih žive pod sudom i grdnjom Njegovih reči. Ove reči i ovo delo sve su zarad spasenja čoveka, zarad ispunjenja Božje volje i zarad promene prvobitnog izgleda sveta starog stvaranja. Bog je stvorio svet koristeći reči, On vodi ljude kroz vaseljenu koristeći reči, i On ih, koristeći reči, osvaja i spasava. Na kraju će On reči upotrebiti da čitav nekadašnji svet privede kraju, čime će u celosti ispuniti Svoj plan upravljanja. Tokom čitavog Doba carstva Bog koristi reči da bi obavljao Svoje delo i da bi ostvario rezultate Svoga dela. On ne čini čudesna dela niti izvodi čuda, već samo obavlja Svoje delo putem reči. Zahvaljujući tim rečima čovek je nahranjen i opskrbljen, pomoću njih stiče znanje i istinsko iskustvo. U Dobu reči, čovek je izuzetno blagosloven. On ne trpi nikakav fizički bol i naprosto uživa u obilju Božjih reči kojima je opskrbljen; bez potrebe da naslepo traži ili besciljno luta, on iz svoje udobnosti vidi Božju pojavu, čuje Ga kako govori Sopstvenim ustima, prima ono čime ga On opskrbljuje i posmatra Ga kako lično obavlja Svoje delo. To su stvari u kojima ljudi iz prošlih vremena nisu mogli da uživaju, i to su blagoslovi koje nikada nisu mogli da dobiju.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Doba carstva je Doba reči”