U toj meri iskvaren od Sotone, ljudski rod ne zna da postoji Bog i prestao je da poštuje Boga. U početku, kada su stvoreni Adam i Eva, Jahveova slava i svedočanstvo bili su sveprisutni. Međutim, nakon što je iskvaren, čovek je izgubio slavu i svedočanstvo, jer su se svi pobunili protiv Boga i potpuno su prestali da Ga se boje. Današnje delo osvajanja sastoji se u obnavljanju celokupnog svedočanstva i celokupne slave, u tome da se svi ljudi navedu da poštuju Boga, tako da među stvorenima postoji svedočanstvo; ovo je delo koje treba da se obavi tokom ove etape. Kako, tačno, treba osvojiti ljudski rod? Korišćenjem dela reči iz ove etape kako bi se čovek potpuno uverio; korišćenjem obelodanjivanja, suda, grdnje i nemilosrdne kletve da bi se on potpuno ubedio; otkrivanjem čovekovog buntovništva i sudom njegovom otporu kako bi mogao da spozna nepravednost i prljavštinu ljudskog roda, i na taj način upotrebio ove stvari kao kontrast Božjoj pravednoj naravi. Čovek se uglavnom kroz ove reči osvaja i u potpunosti uverava. Reči su sredstvo za konačno osvajanje ljudskog roda, a svi koji prihvate Božje osvajanje moraju da prihvate udarce i sud Njegovih reči. Proces današnjeg govora jeste upravo proces osvajanja. A kako tačno ljudi treba da sarađuju? Time što će znati kako da jedu i piju ove reči i time što će uspeti da ih razumeju. Kad je reč o načinu osvajanja ljudi, to nije nešto što oni mogu sami da učine. Sve što možeš jeste da kroz jedenje i pijenje ovih reči spoznaš sopstvenu iskvarenost i prljavštinu, svoje buntovništvo i nepravednost i padneš ničice pred Boga. Ako, nakon što shvatite Božju volju, možete da je sprovedete u delo, i ako imate vizije i možete potpuno da se pokorite ovim rečima, i samostalno ne pravite nikakve izbore, tada ćete biti osvojeni – a to će se desiti kao rezultat ovih reči. Zašto je ljudski rod izgubio svedočenje? Zato što niko ne veruje u Boga, zato što za Boga nema mesta u ljudskim srcima. Osvajanje ljudskog roda predstavlja obnavljanje vere ljudskog roda. Ljudi uvek žele da strmoglavo pobegnu u svakodnevni svet, gaje previše nada, žele previše za svoju budućnost i imaju previše neumerenih zahteva. Oni uvek misle na telo, planiraju za telo i ne zanima ih da tragaju za putem vere u Boga. Njihova srca je oteo Sotona, izgubili su svoju bogobojažljivost i preokupirani su Sotonom. Međutim, čoveka je stvorio Bog. Prema tome, čovek je izgubio svedočenje, što znači da je izgubio slavu Božju. Svrha osvajanja ljudskog roda je u tome da se povrati slava čovekove bogobojažljivosti. To se može reći ovako: mnogo je ljudi koji ne tragaju za životom; čak i ako ima nekih koji zaista tragaju za životom, takvih je svega šačica. Ljudi su zaokupljeni svojom budućnošću i ne obraćaju nimalo pažnje na život. Neki se bune protiv Boga i opiru Mu se, osuđuju Ga iza Njegovih leđa i ne primenjuju istinu. Na ove ljude se trenutno ne obraća pažnja; za sada ništa nije učinjeno ovim sinovima buntovništva, ali ćeš u budućnosti živeti u tami, plačući i škrgućući zubima. Ne osećaš dragocenost svetlosti dok živiš u njoj, ali ćeš tu dragocenost uvideti kada budeš živeo u tamnoj noći i tada će ti biti žao. Sada se osećaš dobro, ali će doći dan kada će ti biti žao. Kada taj dan bude došao, kada se spusti tama i svetlosti više ne bude, biće prekasno za kajanje. Upravo zbog toga što i dalje ne razumeš delo današnjice propuštaš da ceniš vreme koje trenutno imaš. Čim započne delo cele vaseljene, a to znači kada se sve što vam danas govorim bude ostvarilo, mnogi ljudi će se hvatati za glavu i roniti suze očaja. I pritom, zar neće upasti u tamu jecajući i škrgućući zubima? Svi koji istinski tragaju za životom i koji su upotpunjeni mogu biti upotrebljeni, dok će svi sinovi buntovništva koji nisu podobni za upotrebu upasti u tamu. Oni će biti lišeni dela Svetoga Duha i nesposobni da išta pojme. Toliko će biti izmoreni jecanjem, nakon što su sunovraćeni u kaznu. Ako si u ovoj fazi dela dobro opremljen i napredovao si u svom životu, onda si podoban za upotrebu. Ako si loše opremljen, čak i ako budeš pozvan u sledeću fazu dela, nećeš biti podoban za upotrebu – u tom trenutku ti se neće ukazati druga prilika čak i ako poželiš da se opremiš. Bog će već otići; kuda bi mogao da pođeš da pronađeš priliku koja je sada pred tobom? Kuda bi mogao da pođeš da dobiješ vežbu koju je Bog lično obezbedio? Do tada, Bog neće lično govoriti niti se oglašavati; moći ćeš jedino da čitaš stvari koje se danas izgovaraju – kako će se onda razumevanje lako ukazati? Kako bi život u budućnosti mogao biti bolji nego što je danas? Zar u tom trenutku nećeš podnositi smrtnu agoniju dok budeš plakao i škrgutao zubima? Blagoslovi ti se daju sada, ali ti ne znaš kako da u njima uživaš; živiš u blaženstvu, a ipak toga nisi svestan. To dokazuje da si osuđen na patnju! Danas se pojedini ljudi opiru, neki se bune, neki rade ovo ili ono, a Ja na to naprosto ne obraćam pažnju – ali ne pomišljate da nisam svestan onoga što smerate. Zar Ja ne razumem vašu suštinu? Zašto se stalno sukobljavate sa Mnom? Zar ti ne veruješ u Boga da bi tragao za životom i blagoslovima za svoje dobro? Zar veru nemaš upravo za svoje dobro? U sadašnjem trenutku Ja obavljam delo osvajanja samo time što govorim, a čim se ovo delo osvajanja privede kraju, tvoj kraj će biti očigledan. Da li moram da ti ga otvoreno saopštim?

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Unutrašnja istina o delu osvajanja (1)“