Tokom poslednjih dana, Bog je došao uglavnom zato da bi govorio Svoje reči. On govori iz perspektive Duha, iz perspektive čoveka i iz perspektive trećeg lica; On govori na različite načine, koristeći jedan način za jedan vremenski period i koristi se metodom govora kako bi promenio čovekove predstave i uklonio sliku nejasnog Boga iz čovekovog srca. Ovo je glavno delo koje Bog obavlja. Pošto čovek veruje da je Bog došao da leči bolesne, da izgoni demone, da čini čuda i da čoveku podari materijalne blagoslove, Bog sprovodi ovu etapu dela – delo grdnje i suda – da bi izbrisao takve stvari iz čovekovih predstava, kako bi čovek mogao da upozna praktičnost i normalnost Boga i kako bi lik Isusov mogao da bude uklonjen iz njegovog srca i zamenjen novim likom Boga. Čim lik Božji u čoveku ostari, taj lik postaje idol. Kada je Isus došao i obavio tu etapu dela, On nije predstavljao sveukupnost Božju. Pokazao je neka znamenja i učinio neka čudesa, izgovorio neke reči, da bi na kraju bio razapet. On je predstavljao jedan deo Boga. On nije mogao da predstavlja sve što je od Boga, već je predstavljao Boga obavljajući jedan deo Božjeg dela. To je zato što je Bog tako velik i tako čudesan i nedokučiv i zato što Bog obavlja samo po jedan deo svog dela u svakom dobu. Delo koje Bog obavlja tokom ovog doba sastoji se prvenstveno u pružanju reči za život čoveka, razotkrivanju čovekove priroda-suštine i njegove iskvarene naravi i eliminisanju religioznih predstava, feudalnog i zastarelog razmišljanja; znanje i kultura čoveka moraju se prečistiti kroz razotkrivanje Božjim rečima. U poslednjim danima, Bog koristi reči, a ne znamenja i čudesa da bi usavršio čoveka. On koristi Svoje reči da razotkrije čoveka, da sudi čoveku, da izgrdi čoveka i da usavrši čoveka, kako bi čovek u Božjim rečima sagledao mudrost i divotu Božju i shvatio Božju narav i kako bi, kroz Božje reči, čovek sagledao dela Božja. Tokom Doba zakona, Jahve je izveo Mojsija iz Egipta Svojim rečima i kazao je neke reči Izraelcima; u to vreme, deo Božjih dela bio je razjašnjen, ali, kako je čovek bio ograničenog kova i kako ništa nije moglo da upotpuni njegovo znanje, Bog je nastavio da govori i da deluje. U Doba blagodati, čovek je još jednom video deo Božjih dela. Isus je mogao da pokazuje znamenja i čudesa, da isceljuje bolesne i izgoni demone, da bude razapet i da posle tri dana vaskrsne i pokaže se ovaploćen pred čovekom. Čovek nije znao ništa više od toga o Bogu. Čovek zna samo onoliko koliko mu Bog pokaže, a ako mu Bog ne bi ništa više pokazao, to bi onda bila mera čovekovog razgraničavanja Boga. Stoga Bog nastavlja da deluje, kako bi produbio čovekovo znanje o Njemu i kako bi čovek postepeno spoznao suštinu Boga. U poslednjim danima, Bog koristi Svoje reči da bi čoveka usavršio. Tvoja iskvarena narav je otkrivena Božjim rečima, a tvoje verske predstave su zamenjene Božjom praktičnošću. Ovaploćeni Bog poslednjih dana došao je najviše zbog toga da bi ispunio reči koje kažu da „Reč biva ovaploćena, Reč ulazi u telo i Reč se javlja u telu”, i ako nemaš temeljno znanje o tome, nećeš moći da budeš postojan. Tokom poslednjih dana, Bog prvenstveno namerava da obavi onu etapu dela u kojoj se Reč javlja u telu, što je jedan deo Božjeg plana upravljanja. Dakle, vaše znanje mora biti jasno; bez obzira na to kako Bog deluje, On ne dozvoljava čoveku da Ga razgraniči. Da Bog nije obavio ovo delo tokom poslednjih dana, čovekovo znanje o Njemu ne bi moglo da napreduje. Ti bi samo znao da Bog može biti razapet i da može uništiti Sodomu i da Isus može da vaskrsne iz mrtvih i pojavi se pred Petrom… Ali ti nikada ne bi rekao da Božje reči mogu sve da postignu i da mogu da osvoje čoveka. Samo kroz doživljavanje Božjih reči možeš govoriti o takvom znanju, a što više od Božjeg dela budeš doživeo, to će tvoje znanje o Njemu biti temeljnije. Tek tada ćeš prestati da razgraničavaš Boga unutar svojih predstava. Čovek spoznaje Boga doživljavajući Njegovo delo; ne postoji drugi ispravan način da se spozna Bog.

– „Reč”, 1. tom, „Božja pojava i delo”, „Poznavanje Božjeg dela danas”