Od samog osvita Doba carstva, Bog je počeo da objavljuje Svoje reči. U budućnosti, ove će se reči postepeno ispunjavati, a do tada će čovek sazreti za život. Božja upotreba reči da bi se razotkrila iskvarena čovekova narav stvarnija je i potrebnija, i On ne koristi ništa drugo do reči da obavi Svoje delo ne bi li usavršio čovekovu veru, jer danas je Doba reči, a ono zahteva čovekovu veru, odlučnost i saradnju. Delo ovaploćenog Boga poslednjih dana je upotreba Njegove reči da bi služio čoveku i opskrbljivao ga. Tek kada ovaploćeni Bog završi sa izgovaranjem Svojih reči, one će početi da se ispunjavaju. Dok ih On bude govorio, Njegove reči neće biti ispunjene, jer, dok je On u etapi ovaploćenja, Njegove reči ne mogu biti ispunjene. To je zato da bi čovek mogao da vidi da je Bog telo, a ne Duh, da bi čovek mogao da stvarnost Božju vidi sopstvenim očima. Na dan kada Njegovo delo bude dovršeno, kada sve reči koje On treba da izgovori na zemlji budu izrečene, Njegove reči će početi da se ispunjavaju. Ovo nije doba ispunjavanja Božjih reči, zato što on još uvek nije završio sa izgovaranjem Svojih reči. Dakle, ako vidiš da Bog još uvek govori Svoje reči na zemlji, ne očekuj da se Njegove reči ispune; kada Bog bude prestao da izgovara Svoje reči i kada Njegovo delo na zemlji bude dovršeno, tada će Njegove reči početi da se ispunjavaju. U rečima koje On izgovara na zemlji sadržana je, s jedne strane, opskrba života, a s druge, proročanstvo – proročanstvo o stvarima koje će doći, o stvarima koje će biti učinjene i o onome što tek treba da bude postignuto. Isusove reči su takođe sadržale proročanstvo. S jedne strane, On je opskrbljivao život, a s druge je izgovarao proročanstva. Danas se ne priča o sprovođenju reči i činjenica u isto vreme, zato što je prevelika razlika između onoga što čovek može da vidi sopstvenim očima i onoga što Bog može da učini. Samo se može reći da, kada se jednom delo Božje završi, Njegove reči će biti ispunjene, a činjenice će nastupiti posle reči. Tokom poslednjih dana, ovaploćeni Bog obavlja službu reči na zemlji, a prilikom obavljanja službe reči On samo izgovara reči i ništa Mu drugo nije bitno. U trenutku kada se Božje delo promeni, Njegove reči će početi da se ispunjavaju. Danas se reči prvo koriste da bi ti bio usavršen; kada On zadobije slavu širom vaseljene, Njegovo delo će biti upotpunjeno – sve reči koje treba da budu izrečene biće izrečene i sve reči će postati činjenice. Bog je došao na zemlju tokom poslednjih dana da obavi službu reči kako bi Ga čovečanstvo spoznalo, kako bi čovečanstvo uvidelo šta je On i kako bi iz Njegove reči moglo da spozna Njegovu mudrost i sva Njegova čudesna postignuća. Tokom Doba carstva, Bog prvenstveno koristi reč da bi osvojio celokupno čovečanstvo. U budućnosti, Njegova reč će stići i do svake religije, sektora, nacije i veroispovesti. Bog koristi reč da bi osvajao, da bi sve ljude naterao da vide kako Njegova reč sa sobom nosi vlast i moć – stoga se vi danas suočavate samo sa rečju Božjom.

Reči koje Bog govori u ovom dobu razlikuju se od onih koje su izgovorene tokom Doba zakona, kao što se ove razlikuju od reči izgovorenih tokom Doba blagodati. U Doba blagodati, Bog nije obavljao delo reči, već je jednostavno opisao raspeće zarad iskupljenja celokupnog ljudskog roda. Biblija samo opisuje zašto je Isus trebalo da bude razapet, opisuje patnju kojoj je On bio izložen na krstu, i kako čovek treba da bude razapet zarad Boga. Tokom tog doba, sve delo koje je Bog obavljao bilo je usmereno ka raspeću. Tokom Doba carstva, ovaploćeni Bog izgovara reči da bi osvojio sve one koji veruju u Njega. To je „Reč koja se pojavljuje u telu“; Bog je došao za vreme poslednjih dana da obavi ovo delo, to jest, On je došao da ostvari pravo značenje Reči koja se pojavljuje u telu. On samo izgovara reči, a retko kada se neka činjenica zaista dogodi. To je sama suština Reči koja se pojavljuje u telu, a kada ovaploćeni Bog izgovara Svoje reči, to je pojavljivanje Reči u telu, i to je Reč koja dolazi u telo. „U početku beše Reč, i Reč beše kod Boga, i  Reč beše Bog, i Reč postade telo.“ Ovo delo (delo pojavljivanja Reči u telu) jeste delo koje će Bog ostvariti u poslednjim danima i to je poslednje poglavlje čitavog Njegovog plana upravljanja, te stoga Bog mora da dođe na svet i da Svoje reči ispolji u telu. Ono što se učini danas, ono što će biti učinjeno u budućnosti, ono što će Bog postići, čovekovo konačno odredište, oni koji će biti spaseni, oni koji će biti uništeni i tako dalje – celokupno ovo delo koje treba postići na kraju je jasno izloženo i sve ovo ima za cilj postizanje stvarnog značaja Reči koja se pojavljuje u telu. Ranije objavljene upravne odluke i ustav, oni koji će biti uništeni, oni koji će se konačno odmoriti – sve te reči moraju biti ispunjene. To je delo koje ovaploćeni Bog prvenstveno obavlja tokom poslednjih dana. On čini da ljudi shvate gde pripadaju oni koji su od Boga predodređeni, a gde oni koje Bog nije predodredio, kako će Njegov narod i sinovi biti razvrstani, šta će se dogoditi sa Izraelom, šta će se dogoditi sa Egiptom – u budućnosti, svaka od ovih reči biće ispunjena. Ritam Božjeg dela se ubrzava. Bog koristi reči kao sredstva da čoveku otkrije šta treba da bude učinjeno u svakom dobu, šta treba da učini ovaploćeni Bog tokom poslednjih dana i kakva je Njegova služba koja treba da bude obavljena, a sve ove reči imaju za cilj ostvarenje pravog značaja Reči koja se pojavljuje u telu.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Sve se postiže rečju Božjom“