U ono vreme, Isusovo delo bilo je delo iskupljenja celog čovečanstva. Grehovi svih koji su verovali u Njega bivali su oprošteni; sve dok si verovao u Njega, On bi te iskupljivao; ako si verovao u Njega, nisi više bio grešan, već si bivao oslobođen grehova. To je značilo biti spasen i biti opravdan verom. Ipak, u onima koji su verovali, ostajalo je nešto buntovno, nešto što se suprotstavljalo Bogu i što je još trebalo polako uklanjati. Spasenje nije značilo da je čovek potpuno zadobijen od strane Isusa, već da čovek više nije grešan, da su mu grehovi oprošteni. Ako si verovao, nikada više ne bi bio grešan. U to vreme, Isus je činio mnoga dela koja su Njegovim učenicima bila neshvatljiva i govorio mnogo toga što ljudi nisu razumeli. Ovo je zato što On u to vreme nije davao nikakva objašnjenja. Tako je, nekoliko godina nakon što je On otišao, Matej napravio Isusov rodoslov, a drugi su takođe mnogo toga učinili što je čoveku bilo po volji. Isus nije došao da bi usavršio i zadobio čoveka, već da bi obavio jednu etapu dela: donošenje jevanđelja o carstvu nebeskom i dovršavanje dela raspeća. I tako, čim je Isus razapet, Njegovo delo je u potpunosti dovršeno. Ali u trenutnoj etapi – delu osvajanja – mora se izreći više reči, uraditi više dela i mora biti mnogo procesa. Moraju, takođe, biti otkrivene tajne Isusovog i Jahveovog dela, da bi svi ljudi mogli da veruju sa razumevanjem i jasnoćom, jer ovo je delo poslednjih dana, a poslednji dani predstavljaju kraj Božjeg dela, vreme njegovog završetka. Ova etapa dela će ti razjasniti Jahveov zakon i Isusovo iskupljenje, i ona se obavlja prvenstveno zato da bi ti razumeo celokupno delo Božjeg plana upravljanja od šest hiljada godina i da bi cenio sav značaj i suštinu ovog plana i da bi razumeo svrhu celokupnog dela koje je Isus učinio i reči koje je On izrekao, pa čak i tvoju slepu veru u Bibliju i divljenje prema njoj. Ova etapa će ti omogućiti da sve ovo u potpunosti shvatiš. Razumećeš i delo koje je učinio Isus i današnje Božje delo; razumećeš i uvidećeš svu istinu, život i put. Zašto je Isus otišao u etapi dela koje je obavljao, a da delo nije okončao? Zato što etapa Isusovog dela nije bila zaključno delo. Kada je On prikovan za krst, okončale su se i Njegove reči; nakon Njegovog raspeća, Njegovo delo se u potpunosti završilo. Trenutna etapa je drugačija: tek nakon što reči budu do kraja izgovorene i celokupno Božje delo bude zaključeno, Njegovo delo će se završiti. Tokom Isusove etape dela mnoge reči su ostale neizrečene ili nisu bile sasvim jasno artikulisane. Međutim, Isus nije mario za to šta je rekao ili nije rekao, jer Njegova služba nije bila služba reči i zato, pošto je bio prikovan za krst, On je otišao. Ta etapa dela je uglavnom bila zarad raspeća i razlikovala se od današnje etape. Ova današnja etapa dela obavlja se prvenstveno zarad završetka, razjašnjenja i privođenja celokupnog dela kraju. Ako reči ne budu izgovorene do samog kraja, biće nemoguće završiti ovo delo, jer u ovoj etapi se celokupno delo privodi kraju i završava pomoću reči. U ono vreme, Isus je učinio mnoga dela koja su čoveku bila neshvatljiva. Otišao je tiho, a danas još uvek ima mnogo onih koji ne razumeju Njegove reči i čije je shvatanje je pogrešno, ali koji ipak veruju da je ono ispravno i ne znaju da nisu u pravu. Poslednja etapa će Božje delo privesti konačnom kraju i pružiti njegovo zaključenje. Svi će napokon shvatiti i spoznati Božji plan upravljanja. Predstave u čoveku, njegove namere, njegovo pogrešno i apsurdno shvatanje, njegove predstave o Jahveovom i Isusovom delu, njegova gledišta o neznabošcima i ostala odstupanja i greške, biće ispravljene. I čovek će razumeti sve ispravne puteve života, sveukupno delo koje je Bog učinio i celokupnu istinu. Kada se to bude dogodilo, ova etapa dela će se završiti. Jahveovo delo je bilo stvaranje sveta, to je bio početak; ova etapa dela je kraj dela i zaključak. Na početku, Božje delo je izvršavano među izabranima u Izraelu i bio je to početak nove epohe na najsvetijem od svih mesta. Poslednja etapa dela izvršava se u najnečistijoj od svih zemalja da bi se svetu sudilo i da bi se doba privelo kraju. U prvoj etapi, Božje delo je učinjeno na najsvetlijem od svih mesta, a poslednja etapa se izvršava na najmračnijem od svih mesta i ovaj mrak će biti odagnan, nastupiće svetlost i svi ljudi će biti osvojeni. Kada ljudi iz ovog najnečistijeg i najmračnijeg mesta budu osvojeni i kada sve stanovništvo bude priznalo da postoji Bog, koji je istinski Bog, i kada svaka osoba bude potpuno ubeđena, tada će ova činjenica biti iskorišćena za izvršenje dela osvajanja širom vaseljene. Ova etapa dela je simbolična: jednom kada se delo ovog doba završi, tada će i delo šest hiljada godina dugog plana upravljanja biti u potpunosti završeno. Jednom kada budu osvojeni oni koji žive na najmračnijem od svih mesta, podrazumeva se da će tako biti i na svim drugim mestima. Delo osvajanja, kao takvo, samo se u Kini odlikuje smislenim simbolizmom. Kina je oličenje svih sila tame, a kineski narod predstavlja sve one koji su telesni, Sotonini, koji su sazdani od krvi i mesa. Kinezi su narod koji je velika crvena aždaja najviše iskvarila, koji se najviše protivi Bogu, čija ljudskost je na najnižem nivou i najnečistija, i koji, stoga, predstavlja arhetip iskvarenog čovečanstva. Ovo ne znači da druge zemlje nemaju nikakvih problema; čovekove predstave su svuda iste i, mada narodi ovih zemalja mogu biti dobrog kôva, ako ne poznaju Boga, onda Mu se sigurno protive. Zašto su se Jevreji takođe protivili Bogu i prkosili Mu? Zašto su Mu se i Fariseji protivili? Zašto je Juda izdao Isusa? U to vreme, mnogi učenici nisu poznavali Isusa. Zašto ljudi, nakon što je Isus razapet i ponovo ustao, i dalje nisu verovali u Njega? Zar čovekova neposlušnost nije svuda ista? Reč je samo o tome da su ljudi u Kini uzeti za primer, jer će oni, kada budu osvojeni, postati model i uzorak i služiće drugima kao referenca. Zašto sam uvek govorio da ste vi dodatak Mom planu upravljanja? U kineskom narodu se iskvarenost, nečistoća, nepravičnost, protivljenje i buntovništvo najpotpunije manifestuju i razotkrivaju u svim svojim različitim oblicima. S jedne strane, oni su lošeg kôva, a sa druge, njihov život i mentalitet su nazadni, a njihove navike, društveno okruženje, porodica u kojoj su rođeni – sve je to siromašno i najnazadnije. I njihov status je nizak. Delo na ovakvom mestu je simbolično, a nakon što ovo probno delo bude u potpunosti izvršeno, sledeće Božje delo biće mnogo lakše. Ako ova faza dela može da se završi, onda se sledeće delo podrazumeva. Jednom kada se ova faza dela završi, biće u potpunosti postignut veliki uspeh, a delo osvajanja širom vaseljene biće u potpunosti privedeno kraju.

– „Reč“, 1. tom, „Božja pojava i delo“, „Vizija Božjeg dela (2)“