I

Sve čemu je Petar težio bilo je u skladu sa Božjim namerama. On je težio da udovolji Božjim namerama i bio je spreman da udovolji Božjim namerama, čak i ako je morao da podnosi teškoće i nevolje. Nema uzvišenije težnje čoveka koji veruje u Boga. Ono čemu je Pavle težio bilo je ukaljano njegovim vlastitim telom, njegovim predstavama, planovima i spletkama. On nipošto nije bio stvoreno biće koje je u skladu s merilom, on nije bio neko ko je tragao kako da udovolji Božjim namerama. Petar je težio tome da se prepusti na milost Božjim orkestracijama i, premda posao koji je obavio nije bio veliki, motivi njegovog stremljenja i put kojim je išao bili su ispravni; iako nije uspeo da zadobije mnogo ljudi, bio je u stanju da stremi ka putu istine. Stoga se za njega može reći da je bio stvoreno biće koje je u skladu s merilom.

II

Iz razlike u Petrovoj i Pavlovoj suštini treba da shvatiš da je uzaludan trud svih onih koji ne teže ka životu! Verujući u Boga i sledeći Boga, moraš da imaš bogoljubivo srce, moraš da odbaciš svoju iskvarenu narav, moraš da težiš da udovoljiš Božjim namerama i moraš da ispuniš dužnost stvorenog bića. Pošto veruješ u Boga i slediš Ga, treba sve da Mu ponudiš, ne treba da praviš lične izbore niti upućuješ lične zahteve, te treba da udovoljiš Božjim namerama. Pošto si stvoren, treba da se pokoriš Gospodu koji te je stvorio, jer ti urođeno nisi u stanju da se kontrolišeš i nemaš urođenu sposobnost da upravljaš sopstvenom sudbinom. Pošto si osoba koja veruje u Boga, treba da stremiš ka osvećenju i promeni.

iz knjige „Reč”, tom I, „Božja pojava i delo”, „Uspeh ili neuspeh zavise od puta kojim čovek korača”